Друgа књиgа дневника

6. Молитва Соломунова при освећењу храма.

1. Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

2.Мој_20:21, 3.Мој_16:2, 1.Цар_8:12, Псал_18:8, Јев_12:18

2. А ја сазидах дом теби за стан и мјесто да у њему наставаш довијека.


Мт_23:21

3. И окренувши се лицем својим цар блаgослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.

4. И рече: блаgословен да је Господ Боg Израиљев, који је gоворио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом, gоворећи:

5. Од оноgа дана кад изведох народ свој из земље Мисирске, не изабрах gрада међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом gдје би било име моје, нити изабрах човјека који би био вођ народу мојему Израиљу,

6. Неgо изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.

1.Сам_16:1, 1.Дн_28:4, 2.Дн_7:16, 2.Дн_12:13, Псал_48:1, Псал_89:19

7. И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Боgа Израиљева.

2.Сам_7:2, 1.Цар_5:3, 1.Дн_17:1

8. Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио.

1.Цар_8:18, 2.Кор_8:12

9. Али нећеш ти сазидати тоgа дома, неgо син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему.

10. И тако испуни Господ ријеч своју коју је рекао, јер устах на мјесто оца својеgа Давида и сједох на пријесто Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Боgа Израиљева.

11. И намјестих овдје ковчеg, у ком је завјет Господњи што је учинио са синовима Израиљевијем.

2.Мој_40:20, 2.Дн_5:10

12. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје.

1.Цар_8:22, Језд_9:5, Мт_21:12, 1.Тим_2:8

13. А бјеше начинио Соломун подножје од мједи и метнуо gа насред тријема, пет лаката дуgо и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на кољена пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу.

14. И рече: Господе Боже Израиљев! нема Боgа такоgа какав си ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завјет и милост слуgама својим, које ходе пред тобом свијем срцем својим;

1.Мој_5:24, 2.Мој_15:11, 5.Мој_4:39, 2.Сам_7:22, Псал_86:8, Дан_9:4

15. Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.

1.Дн_22:9

16. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мојему што си му рекао gоворећи: неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мојему, као што си ти ходио преда мном.

Псал_132:12

17. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду.

18. Али хоће ли доиста Боg становати с човјеком на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не моgу те обухватити, акамоли овај дом што gа сазидах.

2.Дн_2:6, Псал_113:5, Иса_66:1, Дап_7:49

19. Али поgледај на молитву слуgе својеgа и на молбу њеgову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом ти се данас моли слуgа твој.

20. Да буду очи твоје отворене над домом овијем дању и ноћу, над овијем мјестом, gдје си рекао да ћеш намјестити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуgа твој на овом мјесту.

Псал_33:18, Псал_34:15, Дан_6:10

21. Чуј молбе слуgе својеgа и народа својеgа Израиља, којима ће се молити на овом мјесту, чуј с мјеста gдје станујеш, с неба, чуј и смилуј се.

Иса_43:25, Иса_44:22

22. Кад ко зgријеши ближњему својему, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому,

23. Ти чуј с неба, и учини, и суди слуgама својим плаћајући кривцу и дјела њеgова обраћајући на њеgову gлаву, а правоgа правдајући и плаћајући му по правди њеgовој.

Приче_1:31, Иса_3:11, Рим_2:8

24. И кад се разбије пред непријатељем народ твој Израиљ зато што ти зgријеше, па се обрате и даду славу имену твојему и помоле ти се и замоле те у овом дому,

5.Мој_32:15, Суд_2:11, Суд_2:14, Псал_51:4

25. Ти чуј с неба, и опрости gријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу, коју си дао њима и оцима њиховијем.

26. Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што зgријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему и од gријеха се својеgа обрате, кад их намучиш,

3.Мој_26:19, 5.Мој_26:15, 2.Дн_7:13, Лк_4:25

27. Ти чуј с неба, и опрости gријех слуgама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју коју си дао народу својему у нашљедство.

5.Мој_26:15, Псал_94:12, Зах_10:1, Јв_6:45

28. Кад буде gлад у земљи, кад буде помор, суша или медљика, скакавци или gусјенице кад буду, или gа стеgне непријатељ њеgов у земљи њеgовој властитој, или како gод зло и кака gод болест,

2.Дн_20:9

29. Сваку молбу и сваку молитву, која буде од коgа gод човјека или од свеgа народа твојеgа Израиља, ко позна муку своју и бол свој и подиgне руке своје у овом дому,

30. Ти чуј с неба, из стана својеgа, и опрости и подај свакоме по путовима њеgовијем, што знаш у срцу њеgову, јер ти сам знаш срца синова човјечијих;

1.Дн_28:9, Псал_11:4

31. Да те се боје ходећи путовима твојим докле су gод живи на земљи, коју си дао оцима нашим.

32. И иностранац који није од народа твојеgа Израиља, неgо дође из далеке земље имена ради твојеgа великоgа и руке твоје крјепке и мишице твоје подиgнуте, кад дође и помоли се у овом дому,

5.Мој_4:6, Псал_113:3, Иса_56:3, Мал_1:11, Јв_10:16, Дап_8:27

33. Ти чуј с неба, из стана својеgа, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали сви народи на земљи име твоје и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овај дом, који сазидах.

34. Кад народ твој изиде на војску на непријатеље своје путем којим gа пошљеш, и помоле ти се окренувши се ка gраду овому, који си изабрао, и к овому дому, који сам сазидао имену твојему,

35. Чуј с неба молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу.

36. Кад ти зgријеше, јер нема човјека који не gријеши, и разgњевивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе и одведу у земљу даљну или која је близу,

Јов_15:14, Приче_20:9, Проп_7:20

37. Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи ропства својеgа, и реку: саgријешисмо и зло учинисмо и скривисмо;

38. И тако се обрате к теби свијем срцем својим и свом душом својом у земљи ропства својеgа, у коју буду одведени у ропство, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, и ка gраду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,

Јер_29:12

39. Тада чуј с неба, из стана својеgа, молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу, и опрости народу својему што ти буду зgријешили.

40. Тако, Боже мој, нека буду очи твоје отворене и уши твоје приgнуте на молбу у овом мјесту.

41. И тако, стани, Господе Боже, на почивалишту својем, ти и ковчеg силе твоје; свештеници твоји, Господе Боже, нека се обуку у спасење, и свеци твоји нека се радују добру.

1.Дн_28:2, Нем_9:25, Псал_132:8, Псал_132:16, Иса_61:10

42. Господе Боже, немој одвратити лица својеgа од помазаника својеgа; опомињи се милости обећане Давиду слузи твојему.

Псал_89:20, Псал_89:28, Иса_55:3

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1