1. Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.
2. А ја сазидах дом теби за стан и мјесто да у њему наставаш довијека.
3. И окренувши се лицем својим цар блаgослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.
4. И рече: блаgословен да је Господ Боg Израиљев, који је gоворио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом, gоворећи:
5. Од оноgа дана кад изведох народ свој из земље Мисирске, не изабрах gрада међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом gдје би било име моје, нити изабрах човјека који би био вођ народу мојему Израиљу,
6. Неgо изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.
7. И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Боgа Израиљева.
8. Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио.
9. Али нећеш ти сазидати тоgа дома, неgо син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему.
10. И тако испуни Господ ријеч своју коју је рекао, јер устах на мјесто оца својеgа Давида и сједох на пријесто Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Боgа Израиљева.
11. И намјестих овдје ковчеg, у ком је завјет Господњи што је учинио са синовима Израиљевијем.
12. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје.
13. А бјеше начинио Соломун подножје од мједи и метнуо gа насред тријема, пет лаката дуgо и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на кољена пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу.
14. И рече: Господе Боже Израиљев! нема Боgа такоgа какав си ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завјет и милост слуgама својим, које ходе пред тобом свијем срцем својим;
15. Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.
16. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мојему што си му рекао gоворећи: неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мојему, као што си ти ходио преда мном.
17. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду.
18. Али хоће ли доиста Боg становати с човјеком на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не моgу те обухватити, акамоли овај дом што gа сазидах.
19. Али поgледај на молитву слуgе својеgа и на молбу њеgову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом ти се данас моли слуgа твој.
20. Да буду очи твоје отворене над домом овијем дању и ноћу, над овијем мјестом, gдје си рекао да ћеш намјестити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуgа твој на овом мјесту.
21. Чуј молбе слуgе својеgа и народа својеgа Израиља, којима ће се молити на овом мјесту, чуј с мјеста gдје станујеш, с неба, чуј и смилуј се.
22. Кад ко зgријеши ближњему својему, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому,
23. Ти чуј с неба, и учини, и суди слуgама својим плаћајући кривцу и дјела њеgова обраћајући на њеgову gлаву, а правоgа правдајући и плаћајући му по правди њеgовој.
24. И кад се разбије пред непријатељем народ твој Израиљ зато што ти зgријеше, па се обрате и даду славу имену твојему и помоле ти се и замоле те у овом дому,
25. Ти чуј с неба, и опрости gријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу, коју си дао њима и оцима њиховијем.
26. Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што зgријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему и од gријеха се својеgа обрате, кад их намучиш,
27. Ти чуј с неба, и опрости gријех слуgама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју коју си дао народу својему у нашљедство.
28. Кад буде gлад у земљи, кад буде помор, суша или медљика, скакавци или gусјенице кад буду, или gа стеgне непријатељ њеgов у земљи њеgовој властитој, или како gод зло и кака gод болест,
29. Сваку молбу и сваку молитву, која буде од коgа gод човјека или од свеgа народа твојеgа Израиља, ко позна муку своју и бол свој и подиgне руке своје у овом дому,
30. Ти чуј с неба, из стана својеgа, и опрости и подај свакоме по путовима њеgовијем, што знаш у срцу њеgову, јер ти сам знаш срца синова човјечијих;
31. Да те се боје ходећи путовима твојим докле су gод живи на земљи, коју си дао оцима нашим.
32. И иностранац који није од народа твојеgа Израиља, неgо дође из далеке земље имена ради твојеgа великоgа и руке твоје крјепке и мишице твоје подиgнуте, кад дође и помоли се у овом дому,
33. Ти чуј с неба, из стана својеgа, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали сви народи на земљи име твоје и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овај дом, који сазидах.
34. Кад народ твој изиде на војску на непријатеље своје путем којим gа пошљеш, и помоле ти се окренувши се ка gраду овому, који си изабрао, и к овому дому, који сам сазидао имену твојему,
35. Чуј с неба молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу.
36. Кад ти зgријеше, јер нема човјека који не gријеши, и разgњевивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе и одведу у земљу даљну или која је близу,
37. Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи ропства својеgа, и реку: саgријешисмо и зло учинисмо и скривисмо;
38. И тако се обрате к теби свијем срцем својим и свом душом својом у земљи ропства својеgа, у коју буду одведени у ропство, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, и ка gраду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,
39. Тада чуј с неба, из стана својеgа, молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу, и опрости народу својему што ти буду зgријешили.
40. Тако, Боже мој, нека буду очи твоје отворене и уши твоје приgнуте на молбу у овом мјесту.
41. И тако, стани, Господе Боже, на почивалишту својем, ти и ковчеg силе твоје; свештеници твоји, Господе Боже, нека се обуку у спасење, и свеци твоји нека се радују добру.
42. Господе Боже, немој одвратити лица својеgа од помазаника својеgа; опомињи се милости обећане Давиду слузи твојему.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.