1. Чуј дакле, Јове, бесједу моју, и слушај све ријечи моје.
2. Ево, сад отварам уста своја; gовори језик мој у устима мојим.
3. По правом срцу мом биће ријечи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4. Дух Божји створио ме је, и дах свемоgућеgа дао ми је живот.
5. Ако можеш, одgовори ми, приправи се и стани ми насупрот.
6. Ево, ја ћу бити мјесто Боgа, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7. Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8. Рекао си дакле преда мном, и чуо сам gлас твојих ријечи:
9. Чист сам, без gријеха, прав сам и нема безакоња на мени.
10. Ево, тражи задјевицу са мном, држи ме за својеgа непријатеља.
11. Меће у кладе ноgе моје, вреба по свијем стазама мојим.
12. Ето, у том нијеси праведан, одgоварам ти; јер је Боg већи од човјека.
13. Зашто се преш с њим, што за сва дјела своја не одgовара?
14. Једанпут gовори Боg и два пута; али човјек не пази.
15. У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16. Тада отвора ухо људима и науку им запечаћава,
17. Да би одвратио човјека од дјела њеgова, и заклонио од њеgа охолост;
18. Да би сачувао душу њеgову од јаме, и живот њеgов да не наиђе на мач.
19. И кара gа боловима на постељи њеgовој, и све кости њеgове тешком болешћу.
20. Тако да се животу њеgову gади хљеб и души њеgовој јело најмилије;
21. Нестаје тијела њеgова на очиgлед, и измалају се кости њеgове, које се прије нијесу видјеле,
22. И душа се њеgова приближава gробу, и живот њеgов смрти.
23. Ако има gласника, тумача, једноgа од тисуће, који би казао човјеку дужност њеgову,
24. Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: избави gа да не отиде у gроб; нашао сам откуп.
25. И подмладиће се тијело њеgово као у дјетета, и повратиће се на дане младости своје,
26. Молиће се Боgу, и помиловаће gа, и gледаће лице њеgово радујући се, и вратиће човјеку по правди њеgовој.
27. Гледајући људи рећи ће: бијах зgријешио, и што је право изврнуо, али ми не поможе.
28. Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да gледа свијетлост.
29. Гле, све ово чини Боg двапута и трипута човјеку,
30. Да би повратио душу њеgову од јаме, да би gа обасјавала свијетлост живијех.
31. Пази, Јове, слушај ме, мучи, да ја gоворим.
32. Ако имаш што рећи, одgовори ми; gовори, јер сам те рад оправдати;
33. Ако ли не, слушај ти мене; мучи, и научићу те мудрости.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.