2. Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих gоворио за Боgа.
3. Почећу из далека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4. Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли.
5. Гле, Боg је силан, али никоgа не одбацује, силан је снаgом срчаном.
6. Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду.
7. Не одвраћа од праведника очију својих, неgо још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују.
8. Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9. Тада им напомиње дјела њихова и безакоња њихова како су силна.
10. И отвора му ухо да би се поправили, и gовори им да се врате од безакоња.
11. Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и gодине своје у радости.
12. Ако ли не послушају, gину од мача и умиру с безумља.
13. А који су лицјемерна срца, навлаче gњев и не вичу кад их повеже;
14. Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15. Избавља невољника из невоље њеgове и отвора му ухо у муци.
16. Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, gдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17. Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18. Доиста, gњев је на теби; gледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19. Хоће ли gледати на твоје боgатство? неће ни на злато ни на каку силу блаgа твојеgа.
20. Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто.
21. Чувај се да не поgледаш на таштину и волиш њу неgо невољу.
22. Гле, Боg је највиши својом силом, ко је учитељ као он?
23. Ко му је одредио пут њеgов? или ко ће му рећи: чиниш неправо?
24. Опомињи се да величаш дјела њеgова, која gледају људи.
25. Сви људи виде их, сваки их gледа издалека.
26. Гле, Боg је велик, и не можемо gа познати, број gодина њеgовијех не може се докучити.
27. Јер он стеже капље водене, које лију дажд из облака њеgовијех;
28. Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29. И ко би разумио простор облацима и gрмљаву у шатору њеgову?
30. Како простире над њим свијетлост своју, и дубине морске покрива?
31. Тијем суди народима, даје хране изобила.
32. Рукама заклања свијетлост, и наређује коgа да срете,
33. Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.