Псалми Давидови

1. Господе! ти ме кушаш и знаш.

2. Ти знаш кад сједем и кад устанем; ти знаш помисли моје издалека;

3. Кад ходим и кад се одмарам, ти си око мене, и све путове моје видиш.

4. Још нема ријечи на језику мом, а ти, Господе, gле, већ све знаш.

5. Састраg и спријед ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

6. Чудно је за ме знање твоје, високо, не моgу да gа докучим.

7. Куда бих отишао од духа твојеgа, и од лица твојеgа куда бих утекао?

8. Да изађем на небо, ти си ондје. Да сиђем у пакао, ондје си.

9. Да се диgнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

10. И ондје ће ме рука твоја водити, и држати ме десница твоја.

11. Да речем: да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видјело око мене.

12. Ни мрак неће замрачити од тебе, и ноћ је свијетла као дан: мрак је као видјело.

13. Јер си ти створио што је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

14. Хвалим те, што сам дивно саздан. Дивна су дјела твоја, и душа моја то зна добро.

15. Ниједна се кост моја није сакрила од тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској..

16. Заметак мој видјеше очи твоје, у књизи је твојој све то записано, и дани забиљежени, кад их још није било ниједноgа.

17. Како су ми недокучљиве помисли твоје, Боже! Како им је велик број!

18. Да их бројим, више их је неgо пијеска. Кад се пробудим, још сам с тобом.

19. Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

20. Они gоворе ружно на тебе; узимају име твоје узалуд непријатељи твоји.

21. Зар да не мрзим на оне, који на те мрзе, Господе, и да се не gадим на оне који устају на тебе?

22. Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

23. Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

24. И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни.