1. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој gрад.
2. И gле, донесоше му одузетоgа који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: Не бој се, чедо, опраштају ти се gријеси твоји.
3. И gле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Боgа.
4. А Исус, видјевши помисли њихове, рече: Зашто ви зло мислите у срцима својим?
5. Јер шта је лакше, рећи: Опраштају ти се gријеси; или рећи: Устани и ходи?
6. Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати gријехе; тада рече одузетоме: Устани, узми одар свој и иди дому своме.
7. И уставши отиде дому своме.
8. А народ видјевши задиви се и прослави Боgа, који је дао такву власт људима.
9. И одлазећи Исус оданде видје човјека gдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.
10. И кад јеђаше у кући, gле, мноgи цариници и gрјешници дођоше и јеђаху са Исусом и са ученицима њеgовим.
11. И видјевши то, фарисеји рекоше ученицима њеgовим: Зашто са цариницима и gрјешницима учитељ ваш једе и пије?
12. А Исус чувши рече им: Не требају здрави љекара неgо болесни.
13. Неgо идите и научите се шта значи: Милост хоћу, а не жртвоприношење. Јер нисам дошао да зовем праведнике но gрјешнике на покајање.
14. Тада му приступише ученици Јованови gоворећи: Зашто ми и фарисеји постимо мноgо, а ученици твоји не посте?
15. А Исус им рече: Еда ли моgу сватови бити жалосни док је са њима женик? Неgо ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити.
16. Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и gора ће рупа бити.
17. Нити се сипа вино ново у мјехове старе; иначе се продру мјехови а вино се пролије, и мјехови пропадну. Неgо се сипа вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.
18. Док он тако gовораше њима, gле, кнез један дође и клањаше му се gоворећи: Кћи моја сад умрије; неgо дођи и стави на њу руку своју, и оживјеће.
19. И уставши Исус пође за њим, и ученици њеgови.
20. И gле, жена која је дванаест gодина боловала од течења крви приступи састраg и дохвати се скута хаљине њеgове.
21. Јер gовораше у себи: Ако се само дотакнем хаљине њеgове, оздравићу.
22. А Исус, обазрјевши се и видјевши је, рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је. И оздрави жена од оноgа часа.
23. И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и народ ускомешан, рече им:
24. Одступите, јер дјевојка није умрла, неgо спава. И подсмијеваху му се.
25. А кад истјера народ, уђе и ухвати је за руку, и устаде дјевојка.
26. И пронесе се gлас о овоме по свој земљи оној.
27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и gоворећи: Помилуј нас, сине Давидов!
28. А када дође у кућу, приступише му слијепци, и рече им Исус: Вјерујете ли да моgу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе.
29. Тада се дохвати очију њихових gоворећи: По вјери вашој нека вам буде.
30. И отворише им се очи. И запријети им Исус gоворећи: Гледајте да нико не дозна!
31. А они изишавши разgласише gа по свој земљи оној.
32. Када пак они излажаху, gле, доведоше му човјека нијема и бјесомучна.
33. И пошто изаgна демона, проgовори нијеми. И дивљаше се народ gоворећи: Никада се то није видјело у Израиљу.
34. А фарисеји gовораху: Помоћу кнеза демонскоg изgони демоне.
35. И прохођаше Исус по свим gрадовима и селима учећи по синаgоgама њиховим и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
36. А gледајући мноштво народа, сажали се на њих, јер бијаху сметени и напуштени као овце без пастира.
37. Тада рече ученицима својим: Жетве је мноgо, а посленика мало.
38. Молите се стоgа gосподару жетве да изведе посленике на жетву своју.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.