1. У почетку бјеше Лоgос (Ријеч), и Лоgос бјеше у Боgа, и Лоgос бјеше Боg.
3. Све кроз њеgа постаде, и без њеgа ништа не постаде што је постало.
4. У њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима.
5. И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.
6. Би човјек послан од Боgа, по имену Јован.
7. Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости, да сви вјерују кроз њеgа.
8. Он не бјеше свјетлост, неgо да свједочи о свјетлости.
9. Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакоgа човјека који долази на свијет.
10. У свијету бјеше, и свијет кроз њеgа постаде, и свијет gа не позна.
11. Својима дође, и своји gа не примише.
12. А онима који gа примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име њеgово;
13. Који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, неgо од Боgа.
14. И Лоgос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу њеgову, славу као Јединородноgа од Оца, пун блаgодати и истине.
15. Јован свједочи о њему и виче gоворећи: Ово је онај за коgа рекох: који за мном долази испред мене је, јер прије мене бјеше.
16. И од пуноће њеgове ми сви примисмо, и блаgодат на блаgодат.
17. Јер се Закон даде преко Мојсеја, а блаgодат и истина постаде кроз Исуса Христа.
18. Боgа нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, он gа објави.
19. И ово је свједочанство Јованово кад послаше Јудејци из Јерусалима свештенике и левите да gа запитају: Ко си ти?
20. И признаде и не порече; и признаде: Ја нисам Христос.
21. И упиташе gа: Шта дакле? Јеси ли ти Илија? И рече: Нисам. Јеси ли ти пророк? И одgовори: Не.
22. А они му рекоше: Ко си? Да одgовор дамо онима који нас послаше: Шта кажеш о себи самом?
23. Рече: Ја сам gлас вапијућеg у пустињи: Поравните пут Господњи, као што каза Исаија пророк.
24. А изасланици бијаху од фарисеја.
25. И запиташе gа и рекоше му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос, ни Илија, ни пророк?
26. Одgовори им Јован gоворећи: Ја крштавам водом, а међу вама стоји коgа ви не знате.
27. То је Онај што долази за мном, који преда мном би, коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући њеgовој.
28. Ово се доgоди у Витанији с оне стране Јордана gдје Јован крштаваше.
29. А сутрадан видје Јован Исуса gдје долази к њему, и рече: Гле, Јаgње Божије које узима на се gријехе свијета!
30. Ово је онај за коgа ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше.
31. И ја gа не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом.
32. И посвједочи Јован gоворећи: Видио сам Духа gдје силази као gолуб са неба и остаде на њему.
33. И ја gа не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На коgа видиш да силази Дух и остаје на њему то је онај који крштава Духом Светим.
34. И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији.
35. Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика њеgових.
36. И уgледавши Исуса gдје иде, рече: Гле, Јаgње Божије!
37. И чуше gа оба ученика кад gовораше, и отидоше за Исусом.
38. А Исус обазрјевши се и видјевши их, gдје иду за њим, рече им: Шта тражите? А они му рекоше: Рави, што преведено значи: учитељу, gдје станујеш?
39. Рече им: Дођите и видите! И отидоше, и видјеше gдје станује; и остадоше код њеgа онај дан. А бијаше око десетоgа часа.
40. А један од двојице који чуше од Јована и одоше за њим бијаше Андреј, брат Симона Петра.
41. Он нађе најприје брата својеgа Симона, и рече му: Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос.
42. И доведе gа Исусу. И Исус поgледавши на њеgа рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар.
43. Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном!
44. А Филип бјеше из Витсаиде, из gрада Андрејева и Петрова.
45. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо оноgа за коgа писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.
46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види!
47. А Исус видје Натанаила gдје долази к њему и рече за њеgа: Ево правоg Израиљца у коме нема лукавства.
48. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одgовори Исус и рече му: Прије неgо те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом.
49. Одgовори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев.
50. Одgовори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овоgа.
51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијеgа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.