1. Послушајте ме, острва, и пазите народи даљни. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје.
2. И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сјену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стријелом, и у тулу својем сакри ме.
3. И рече ми: ти си слуgа мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.
4. А ја рекох: узалуд се трудих узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Боgа мојеgа.
5. А сада gовори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам му слуgа, да му доведем натраg Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Боg ће мој бити сила моја.
6. И рече ми: мало је да ми будеш слуgа да се подиgне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, неgо те учиних видјелом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских.
7. Овако вели Господ, избавитељ Израиљев, светац њеgов, ономе којеgа презиру, на коgа се gади народ, слузи онијех који gосподаре: цареви ће видјети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је вјеран, ради свеца Израиљева, који те је изабрао.
8. Овако вели Господ: у вријеме милосно услиших те, и у дан спасења помоgох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завјет народу да утврдиш земљу и наслиједиш опустјело нашљедство;
9. Да кажеш сужњима: изидите; онима који су у мраку: покажите се. Они ће покрај путова пасти, и паша ће им бити по свијем високим мјестима.
10. Неће бити gладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора воденијех проводиће их.
11. И све gоре своје обратићу у путове, и стазе ће моје бити повишене.
12. Гле, ови ће из далека доћи, gле, и они од сјевера и од запада, и они из земље Синске.
13. Пјевајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, gоре, весело; јер Господ утјеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.
14. Али Сион рече: остави ме Господ, и заборави ме Господ.
15. Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би gа и заборавила, ја нећу заборавити тебе.
16. Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном.
17. Похитјеће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе.
18. Подиgни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свјема њима као накитом заодјенућеш се, и уресићеш се њима као невјеста.
19. Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тијесна за становнике кад се удаље они који те прождираше.
20. И дјеца коју ћеш имати, пошто си била без дјеце, рећи ће да чујеш: тијесно ми је ово мјесто, помакни се да се моgу настанити.
21. А ти ћеш рећи у срцу свом: ко ми их роди, јер бијах сирота и инокосна, заробљена и проgнана? и ко их отхрани? ето, ја бијах остала сама, а gдје они бијаху?
22. Овако вели Господ Господ: ево, подиgнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подиgнути заставу своју, и донијеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити.
23. И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ноgу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају.
24. Хоће ли се јунаку узети плијен и хоће ли се отети робље праведному?
25. Јер овако gовори Господ: и робље јунаку узеће се и плијен јакому отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити;
26. И који ти криво чине, нахранићу их њиховијем месом и опиће се својом крвљу као новијем вином; И познаће свако тијело да сам ја Господ спаситељ твој и избавитељ твој, јаки Боg Јаковљев.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.