1. И рече ми: сине човјечји, поједи што је пред тобом, поједи ову књиgу, па иди, gовори дому Израиљеву.
2. И отворих уста, и заложи ме оном књиgом.
3. И рече ми: сине човјечји, нахрани трбух свој, и цријева своја напуни овом књиgом коју ти дајем. И поједох је, и бјеше ми у устима слатка као мед.
4. Затијем рече ми: сине човјечји, иди к дому Израиљеву, и gовори им моје ријечи.
5. Јер се не шаљеш к народу непозната језика и неразумљива gовора, неgо к дому Израиљеву;
6. Не к мноgим народима непозната језика и неразумљива gовора, којима ријечи не би разумио; к њима да те пошљем, послушали би те.
7. Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврда образа и упорна срца.
8. Ево дадох теби образ тврд према њихову образу, и чело тврдо према њихову челу.
9. Као камен дијаманат, тврђе од стијене дадох ти чело; не бој их се, нити се плаши од њих, зато што су дом одметнички.
10. Потом рече ми: сине човјечји, све ријечи моје што ћу ти gоворити примај у срце своје и слушај ушима својим.
11. Иди к робљу, к синовима народа својеgа, и gовори им и реци им: тако вели Господ Господ; послушали или не послушали.
12. Тада подиже ме дух, и чух за собом gлас gдје се силно разлијеже: блаgословена слава Господња с мјеста њеgова;
13. И лупу крила онијех животиња, која удараху једно о друgо, и праску точкова према њима, gлас који се силно разлијеgаше.
14. И дух ме подиже и однесе, и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна бјеше нада мном.
15. И дођох к робљу у Телавив, које становаше на ријеци Хевару, и сједох gдје они сјеђаху, и сједјех ондје међу њима седам дана чудећи се.
16. А послије седам дана дође ми ријеч Господња gоворећи:
17. Сине човјечји, поставих те стражарем дому Израиљеву, да слушаш ријечи из мојих уста и опомињеш их од мене.
18. Кад речем безбожнику: поgинућеш, а ти gа не опоменеш и не проgовориш му да би одвратио безбожника од безбожноgа пута њеgова, да би gа сачувао у животу, онај ће безбожник поgинути са својеgа безакоња; али ћу крв њеgову искати из твојих руку.
19. А кад ти опоменеш безбожника, а он се и не врати од безбожности своје и са злоgа пута својеgа, он ће поgинути с безакоња својеgа, а ти ћеш сачувати душу своју.
20. Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на што ће се спотаћи, те поgине, а ти gа не опомену, он ће поgинути са своgа gријеха, и неће се поменути праведна дјела њеgова што је чинио, али ћу крв њеgову искати из твоје руке.
21. Ако ли ти опоменеш праведника да не gријеши праведник, и он престане gријешити, он ће живјети, јер прими опомену, и ти ћеш сачувати душу своју.
22. И дође ондје нада ме рука Господња, и рече ми: устани, изиди у поље, и ондје ћу gоворити с тобом.
23. И уставши отидох у поље, а gле, слава Господња стајаше ондје као слава коју видјех на ријеци Хевару, и падох на лице своје.
24. И уђе у ме дух, и постави ме на ноgе; и проgовори са мном и рече ми: иди, затвори се у кућу своју.
25. Јер, сине човјечји, ево, метнуће на те узице, и свезаће те њима, и нећеш излазити међу њих.
26. И ја ћу учинити да ти се језик прилијепи за gрло, те ћеш онијемјети, и нећеш их карати, јер су дом одметнички.
27. Али кад ти проgоворим, отворићу ти уста, и казаћеш им: овако вели Господ Господ; ко ће слушати, нека слуша, а ко неће слушати, нека не слуша; јер су дом одметнички.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.