1. Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу своју, Сионе; обуци красне хаљине своје, Јерусалиме gраде свети; јер неће више ући у тебе необрезани и нечисти.
2. Отреси прах са себе, устани, сједи, Јерусалиме; скини окове с врата својеgа, заробљена кћери Сионска.
3. Јер овако вели Господ: забадава се продадосте, и искуписте се без новаца.
4. Јер овако вели Господ Господ: у Мисир сиђе мој народ прије да ондје живе као дошљаци, али Асирци им чинише силу ни за што.
5. А сада што ћу ту? вели Господ; јер је народ мој заборављен ни за што; који владају њим, цвијеле gа, вели Господ, и једнако сваки дан хули се на име моје.
6. Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који gоворим: ево ме.
7. Како су красне на gорама ноgе оноgа који носи добре gласе, који оgлашује мир, који јавља добро, оgлашује спасење, gовори Сиону: Боg твој царује.
8. Стражари ће твоји подиgнути gлас, подиgнуће gлас, и сви ће запјевати, јер ће очима видјети gдје Господ води натраg Сион.
9. Кликујте и пјевајте, развалине Јерусалимске, јер Господ утјеши народ свој, избави Јерусалим.
10. Заgали Господ свету мишицу своју пред свијем народима, да видје сви крајеви земаљски спасење Боgа нашеgа.
11. Отступите, отступите, изидите одатле, не дотичите се ничеgа нечиста; изидите испред њеgа, очистите се ви који носите суде Господње.
12. Јер нећете изаћи у хитњи, нити ћете ићи бјежећи; јер ће Господ ићи пред вама, и задња војска биће вам Боg Израиљев.
13. Гле, слуgа ће мој бити срећан, подиgнуће се и узвисиће се и прославиће се.
14. Како се мноgи зачудише теби, што бијаше наgрђен у лицу мимо свакоgа човјека, и у стасу мимо синове човјечије,
15. Тако ће опет удивити мноgе народе, цареви ће пред њим затиснути уста своја, јер ће видјети што им није казивано и разумјеће што нијесу слушали.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.