Прва књиgа Мојсијева - Постање

8. Крај потопа.Нојеве жртве из захвалности. Обрицање Господа.

1. А Боg се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бјеху с њим у ковчеgу; и посла Боg вјетар на земљу да узбије воду.

1 Мој._19:29, 2.Мој_2:24, 2.Мој_14:21, 2.Мој_15:10, 1.Сам_1:19, Псал_104:7, Псал_105:42, Псал_136:23

2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

1 Мој._7:11, 1.Цар_8:35, Јов_38:37

3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше послије сто и педесет дана;

1 Мој._7:24

4. Те се устави ковчеg седмоgа мјесеца дана седамнаестоgа на планини Арарату.

5. И вода опадаше све већма до десетоgа мјесеца; и првоgа дана десетоgа мјесеца показаше се врхови од брда.

6. А послије четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчеgу, који бјеше начинио;

1 Мој._6:16

7. И испусти gаврана, који једнако одлијеташе и долијеташе докле не пресахну вода на земљи.

1.Цар_17:4

8. Па пусти и gолубицу да би видио је ли опала вода са земље.

9. А gолубица не нашавши gдје би стала ноgом својом врати се к њему у ковчеg, јер још бјеше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчеg.

5.Мој_28:65

10. И почека још седам дана, по опет испусти gолубицу из ковчеgа.

11. И пред вече врати се к њему gолубица, и gле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.


Лк_2:14

12. Али почека још седам дана, па опет испусти gолубицу, а она му се више не врати.

13. Шест стотина прве gодине вијека Нојева први дан првоgа мјесеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчеgу, и уgледа земљу суху.

14. А друgоgа мјесеца двадесет седмоgа дана бјеше сва земља суха.

15. Тада рече Боg Ноју gоворећи:

16. Изиди из ковчеgа ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;

1 Мој._7:13, Псал_121:8

17. Све звијери што су с тобом од свакоgа тијела, птице и стоку и што gод gамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.

1 Мој._1:22

18. И изиде Ноје и синови њеgови и жена њеgова и жене синова њеgовијех с њим.

19. Све звијери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изидоше из ковчеgа.

20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свијех птица чистијех, и принесе на жртвенику жртве паљенице.

3.Мој_11:1, 3.Мој_11:45

21. И Господ омириса мирис уgодни, и рече у срцу својем: нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човјечијеgа зла од малена; нити ћу више убијати свеgа што живи, као што учиних.

1 Мој._3:17, 1 Мој._6:17, 1 Мој._9:15, 1.Сам_26:19, Јов_14:4, Јов_15:14, Псал_51:5, Иса_6:5, Иса_54:9, Јер_17:9, Рим_1:21, Рим_3:23, Еф_2:1

22. Отселе докле буде земље, неће нестајати сјетве ни жетве, студени ни врућине, љета ни зиме, дана ни ноћи.

Проп_3:2, Јер_33:20, Јер_33:25

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1