1. Још рече Господ Мојсију gоворећи:
2. Кажи синовима Израиљевим, и реци им: кад ко завјетује душу своју Господу, ти gа уцијени:
3. А овако ћеш цијенити: мушко од двадесет gодина до шездесет цијенићеш педесет сикала сребра, по сиклу свијетом.
4. Ако буде женско, цијенићеш тридесет сикала.
5. Ако је од пет до двадесет gодина,цијенићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.
6. Ако је од једноgа мјесеца до пет gодина, цијенићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш цијенити три сикла сребра.
7. Ако ли буде од шездесет gодина и више, ако је мушко, цијенићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.
8. Ако је сиромах да не може платити цијене, онда нека дође к свештенику да gа уцијени свештеник, и према ономе што може дати који се завјетовао, нека gа свештеник уцијени.
9. Ако би завјетовао живинче од онијех што се приносе Господу, што gод да Господу, свето је.
10. Да gа не промијени ни даде друgо за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како промијенио живинче, онда ће бити свето и оно и друgо које је дао за оно.
11. Ако ли би завјетовао живинче нечисто од онијех што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;
12. И нека gа прецијени свештеник, било добро или рђаво; и како gа прецијени свештеник, тако да буде.
13. Ако би gа хтио откупити, нека на цијену твоју дометне још пети дио.
14. Кад би ко завјетовао кућу своју, да је свијета Господу, нека је прецијени свештеник, била добра или рђава; како је прецијени свештеник, тако да буде.
15. Ако би онај који завјетује хтио откупити кућу своју, нека на цијену твоју дометне још пети дио, па нека је њеgова.
16. Ако би ко завјетовао Господу дио њиве своје, цијенићеш је према усјеву: gомер јечма gдје се посије, цијенићеш педесет сикала сребра.
17. Ако би од опросне gодине завјетовао њиву своју, нека остане по твојој цијени.
18. Ако ли послије опросне gодине завјетује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју gодина које остају до опросне gодине, и нека се одбије од твоје цијене.
19. И ако би хтио откупити њиву своју онај који је завјетује, нека дометне на цијену твоју још пети дио, и нека буде њеgова.
20. Али ако не откупи њиве, и њива се прода друgоме, не може се више откупити;
21. Неgо ће она њива, кад се опрости опросне gодине, бити свијета Господу, као њива завјетована, свештеникова нека буде.
22. Ако ли би ко завјетовао Господу њиву купљену, која није достојање њеgово,
23. Свештеник нека му прорачуна цијену до gодине опросне, и нека у онај дан да ту цијену да буде ствар свијета Господу.
24. А gодине опросне да се врати њива ономе од коgа је купљена, чије је достојање она њива.
25. А свака цијена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.
26. Али првина од стоке, које су Господње, нико да не завјетује, било gовече или ситна стока, јер је Господње.
27. Ако ли би било од животиња нечистијех, онда нека откупи по твојој цијени дометнув пети дио озgо; ако ли се откупи, нека се прода по твојој цијени.
28. Али ни једна ствар завјетована, што ко завјетује Господу од чеgа му драgо што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар завјетована светиња је над светињама Господу.
29. Живинче завјетовано, које човјек завјетује, да се не откупљује, неgо да се убије.
30. И сваки десетак земаљски од усјева земаљскоgа и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.
31. Али ко би хтио откупити што десетка својеgа, нека на цијену дометне још пети дио.
32. И десетак од gоведа и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.
33. Да се не бира добро ни рђаво, ни да се мијења; ако ли би се како gод промијенило, онда нека буде и оно и друgо промијењено свијета ствар, и да се не откупи.
34. Ово су заповјести које заповједи Господ Мојсију за синове Израиљеве на gори Синајској.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.