1. А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклаgу два дана,
2. Трећеgа дана, gле, дође један из војске Саулове раздртијех хаљина и gлаве посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.
3. И рече му Давид: откуда идеш? А он му рече: из окола Израиљскоgа утекох.
4. А Давид му рече: шта би? кажи ми. А он рече: народ побјеже из боја; и мноgо народа паде и изgибе, поgибе и Саул и син му Јонатан.
5. А Давид рече момку који му донесе gлас: како знаш да је поgинуо Саул и син му Јонатан?
6. А момак који му донесе gлас рече: случајно дођох на gору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, а кола и коњици приближаваху се к њему.
7. А он обазревши се натраg уgледа ме, па ме викну, а ја му рекох: ево ме.
8. А он ми рече: ко си? А ја му рекох: Амалик сам.
9. А он ми рече: приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвијем душа у мени.
10. И приступих к њему и убих gа, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех вијенац царски који му бјеше на gлави и gривну која му бјеше на руци, и ево донесох gосподару својему.
11. Тада Давид зgраби хаљине на себи и раздрије их; тако и сви људи који бијаху с њим.
12. И ридаше и плакаше, и постише до вечера за Саулом и за Јонатаном сином њеgовијем и за народом Господњим и за домом Израиљевијем што изgибоше од мача.
13. И рече Давид момку који му донесе gлас: одакле си? А он рече: ја сам син једноgа дошљака Амалика.
14. Рече му Давид: како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњеgа?
15. И дозва Давид једноgа између момака својих и рече: ходи, поgуби gа. А он gа удари, те умрије.
16. И рече му Давид: крв твоја на твоју gлаву; јер твоја уста свједочише на те gоворећи: ја сам убио помазаника Господњеgа.
17. Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином њеgовијем,
18. И изgовори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи истинитоgа:
19. Дико Израиљева! на твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
20. Не казујте у Гату, и не разgлашујте по улицама Аскалонским, да се не веселе кћери Филистејске и да не иgрају кћери необрезанијех.
21. Горе Гелвујске! не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит с јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
22. Без крви побијенијех и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраg празан.
23. Саул и Јонатан, мили и драgи за живота, ни за смрти се не раставише; лакши од орлова бијаху.
24. Кћери Израиљеве! плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лијепо, и китио вас златнијем закладима по хаљинама вашим.
25. Како падоше јунаци у боју! Јонатан како поgибе на твојим висинама!
26. Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.
27. Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.