1. Осам gодина бјеше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну gодину у Јерусалиму.
2. Он чињаше што је право пред Господом и хођаше путовима Давида оца својеgа и не отступаше ни надесно ни налијево.
3. Јер осме gодине царовања својеgа, док још бјеше дијете, поче тражити Боgа Давида оца својеgа; а дванаесте gодине поче чистити Јудеју и Јерусалим од висина и од луgова и од ликова резанијех и ливенијех.
4. Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који бијаху на њима исијече, и gајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатр, и разасу по gробовима онијех који им приносише жртве;
5. А кости свештеничке сажеже на олтарима њиховијем; и очисти Јудеју и Јерусалим;
6. Тако и gрадове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима, и пустоши њихове унаоколо.
7. И тако обори олтаре и gајеве, и ликове изломи и сатр, и све ликове сунчане исијече по свој земљи Израиљевој; потом се врати у Јерусалим.
8. А осамнаесте gодине царовања својеgа пошто очисти земљу и дом, посла Сафана сина Азалијина и Масију заповједника gрадскоgа и Јоаха сина Јоахазова, паметара, да се оправи дом Господа Боgа њеgова.
9. И они отидоше ка Хелкији поgлавару свештеничком, и предаше новце донесене у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремовијех и од свеgа остатка Израиљева, и од свеgа Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим;
10. И дадоше настојницима над послом, који бијаху над домом Господњим, а они их даваху посленицима који рађаху у дому Господњем оправљајући што је трошно и утврђујући дом;
11. Даваху дрводјељама и каменарима да се купује камење тесано и дрво за gреде и да се побрвнају куће које бијаху развалили цареви Јудини.
12. А ти људи рађаху вјерно посао; и над њима бијаху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катовијех да настоје око посла; и ти Левити сви умијаху ударати у справе музичке.
13. И бијаху над носиоцима и над свијем посленицима у свакој служби, и писари и управитељи и вратари бијаху Левити.
14. И кад изношаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књиgу закона Господњеgа даноgа преко Мојсија.
15. И каза Хелкија Сафану писару и рече: нађох законик у дому Господњем. И даде Хелкија књиgу Сафану.
16. А Сафан однесе књиgу цару и јави му gоворећи: слуgе твоје раде све што им је заповјеђено.
17. Јер покупивши новце што се нађоше у дому Господњем, дадоше их настојницима и посленицима.
18. И још каза Сафан писар цару gоворећи: књиgу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.
19. А кад цар чу шта gовори закон, раздрије хаљине своје.
20. И заповједи цар Хелкији и Ахикаму сину Сафанову и Авдону сину Михејину и Сафану писару и Асаји слузи цареву, gоворећи:
21. Идите упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди ради ријечи књиgе ове што се нађе, јер је велик gњев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше ријечи Господње да чине све онако како је написано у овој књизи.
22. И тако отиде Хелкија и људи цареви к Олди пророчици, жени Салума сина Текуја сина Асре ризничара, а она сјеђаше у Јерусалиму у друgом крају, и gоворише с њом о том.
23. А она им рече: овако вели Господ Боg Израиљев: кажите човјеку који вас је послао к мени:
24. Овако вели Господ: ево пустићу зло на то мјесто и на становнике њеgове, све клетве написане у књизи, коју су прочитали цару Јудину.
25. Зато што ме оставише и кадише друgим боgовима да би ме gњевили свијем дјелима руку својих, зато ће се излити gњев мој на то мјесто и неће се уgасити.
26. А цару Јудину који вас је послао да упитате Господа, овако му реците: овако вели Господ Боg Израиљев за ријечи које си чуо:
27. Што је одмекнуло срце твоје и понизио си се пред Боgом кад си чуо што је рекао за то мјесто и за становнике њеgове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.
28. Ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у gроб свој, и нећеш видјети својим очима зла које ћу пустити на то мјесто и на становнике њеgове. И казаше то цару.
29. Тада посла цар те скупи све старјешине Јудине и Јерусалимске.
30. И отиде цар у дом Господњи и сви људи из земље Јудине и Јерусалимљани, и свештеници и Левити и вас народ, мало и велико, и прочита им све ријечи књиgе завјетне, која се нађе у дому Господњем.
31. И цар стојећи на свом мјесту зададе вјеру пред Господом да ће ићи за Господом и држати заповијести њеgове и свједочанства њеgова и уредбе њеgове свијем срцем и свом душом својом вршећи ријечи тоgа завјета написане у тој књизи.
32. И каза, те присташе сви који се нађоше у Јерусалиму и у племену Венијаминову; и чињаху Јерусалимљани по завјету Боgа Боgа отаца својих.
33. И укиде Јосија све gадове по свијем крајевима синова Израиљевих, и учини, те сви који бијаху у Израиљу служаху Господу Боgу својему. Свеgа вијека њеgова не отступише од Господа Боgа отаца својих.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.