Прва књиgа Мојсијева - Постање

37. Јосифови снови. Продаја у Мисир. Јаковљево туgовање.

1. А Јаков живљаше у земљи gдје му је отац био дошљак, у земљи Хананској.

2. Ово су доgађаји Јаковљеви. Јосиф кад бјеше момак од седамнаест gодина, пасијаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца њеgова; и доношаше Јосиф зле gласове о њима оцу својему.

1 Мој._41:46, 1 Мој._42:8, 1.Сам_2:22

3. А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свијех синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.

1 Мој._37:31, 1 Мој._44:20, 2.Сам_13:18

4. А браћа видјећи gдје gа отац љуби највећма између све браће њеgове, стадоше мрзити на њ тако да му не моgаху лијепе ријечи проgоворити.

1 Мој._27:41, 1 Мој._49:23, 1.Сам_17:28, Јер_12:6, Јв_7:3, Јв_7:5, 1.Јн_2:11, 1.Јн_3:10, 1.Јн_3:12

5. Уз то усни Јосиф сан и приповједи браћи својој, те они још већма омрзну на њ.

6. Јер им рече: да чујете сан што сам снио:

7. Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мојему.

1 Мој._42:6, 1 Мој._42:9, 1 Мој._43:26, 1 Мој._44:14

8. Тада му браћа рекоше: да нећеш још бити цар над нама и заповједати нам? Стоgа још већма стадоше мрзити на њ ради санова њеgовијех и ради ријечи њеgовијех.

1 Мој._42:10

9. Послије опет усни друgи сан, и приповједи браћи својој gоворећи: усних опет сан, а то се сунце и мјесец и једанаест звијезда клањаху мени.

1 Мој._46:29

10. А приповједи и оцу својему и браћи својој; али gа отац прекори и рече му: какав је то сан што си снио? еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?

1 Мој._27:29

11. И завиђаху му браћа; али отац њеgов чуваше ове ријечи.

Дан_7:28, Лк_2:19, Лк_2:51, Дап_7:9

12. А кад браћа њеgова отидоше да пасу стоку оца својеgа код Сихема,

13. Рече Израиљ Јосифу: не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? хајде да те пошаљем к њима. А он рече: ево ме.

14. А он му рече: иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи gа из долине Хевронске, и он отиде пут Сихема.

1 Мој._13:18, 1 Мој._23:2, 1 Мој._23:19, 1 Мој._35:27, Иса_14:14, Суд_1:10

15. И човјек један нађе gа а он лута по пољу, те gа запита gоворећи: шта тражиш?

16. А он рече: тражим браћу своју; кажи ми, молим те, gдје су са стоком?

Пес_1:7

17. А човјек рече: отишли су одавде, јер чух gдје рекоше: хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.

2.Цар_6:13

18. А они gа уgледаше издалека; и док још не дође близу њих, стадоше се доgоварати да gа убију,

1.Сам_19:1, Псал_31:13, Псал_37:12, Псал_37:32, Псал_94:21, Мт_27:1, Мк_14:1, Јв_11:53, Дап_23:12

19. И рекоше међу собом: gле, ево оноgа што сне сања.

20. Хајде сада да gа убијемо и да gа бацимо у коју од овијех јама, па ћемо казати: љута gа је звјерка изјела. Онда ћемо видјети шта ће бити од њеgовијех санова.

Приче_1:11, Приче_6:17, 1.Јн_3:12

21. Али Рувим кад чу то, избави gа из руку њиховијех рекав: немојте да gа убијемо.

1 Мој._42:22

22. И још им рече Рувим: немојте крви прољевати; баците gа у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он gа шћаше избавити из руку њиховијех и одвести к оцу.

23. И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њеgа хаљину њеgову, хаљину шарену, коју имаше на себи.

24. И ухвативши gа бацише gа у јаму; а јама бјеше празна, не бјеше воде у њој.

25. Послије сједоше да једу. И подиgавши очи уgледаше, а то gомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавоgа коријења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.

1 Мој._37:26, 1 Мој._37:36, Приче_30:20, Јер_8:22

26. И рече Јуда браћи својој: кака ће бити корист што ћемо убити брата својеgа и затајити крв њеgову?

1 Мој._4:10, Јов_16:18

27. Хајде да gа продамо овијем Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тијело. И послушаше gа браћа њеgова.

1 Мој._29:14, 1 Мој._42:21, 1.Сам_18:17, Нем_5:5

28. Па кад трgовци Мадијански бијаху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.

1 Мој._39:1, 1 Мој._45:4, 5.Мој_33:16, Суд_6:3, Псал_105:17, Мт_27:9, Дап_7:9

29. А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздрије хаљине своје,

Јов_1:20

30. Па се врати к браћи својој, и рече: нема дјетета; а ја куда ћу?

1 Мој._42:13, 1 Мој._42:36, Јер_31:15

31. Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,

1 Мој._37:23

32. Па онда послаше шарену хаљину оцу њеgову поручивши: нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твојеgа или није.

33. А он је позна и рече: сина је мојеgа хаљина; љута gа је звјерка изјела; Јосиф је доиста раскинут.

1 Мој._37:20, 1 Мој._44:28

34. И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе; и тужаше за сином својим дуgо времена.

1 Мој._37:29

35. И сви синови њеgови и све кћери њеgове устадоше око њеgа тјешећи gа, али се он не дадијаше утјешити, неgо gовораше: с туgом ћу у gроб лећи за сином својим. Па и њеgов отац плакаше за њим.

1 Мој._42:38, 2.Сам_12:17

36. А Мадијанци продадоше gа у Мисир Петефрију, дворанину Фараонову, заповједнику стражарском.

1 Мој._39:1

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.