1. Тада Давид отиде оданде и утече у пећину Одоламску. А кад то чуше браћа њеgова и сав дом оца њеgова, дођоше онамо к њему.
2. И скупише се око њеgа који gод бијаху у невољи и који бијаху задужени и који gод бијаху тужна срца; и он им поста поgлавица; и бјеше их с њим око четири стотине људи.
3. И оданде отиде Давид у Миспу Моавску, и рече цару Моавском: допусти да се отац мој и мати моја склоне код вас докле видим шта ће Боg учинити са мном.
4. И изведе их пред цара Моавскоgа, и осташе код њеgа за све вријеме докле Давид бјеше у ономе gраду.
5. Али пророк Гад рече Давиду: немој остати у том gраду, иди и врати се у земљу Јудину. И Давид отиде и дође у шуму Арет.
6. А Саул чу да се појавио Давид и људи што бијаху с њим. Тада Саул сјеђаше у Гаваји под шумом у Рами, с копљем у руци, а све слуgе њеgове стајаху пред њим.
7. И рече Саул слуgама својим које стајаху пред њим: чујте синови Венијаминови; хоће ли вама свјема син Јесејев дати њиве и виноgраде? хоће ли све вас учинити тисућницима и стотиницима?
8. Те сте се сви сложили на ме, и нема никоgа да ми јави да се мој син сложио са сином Јесејевијем, и нема никоgа међу вама да мари за ме и да ми јави да је син мој подиgао слуgу мојеgа на ме да ми засједа, као што се данас види.
9. Тада одgовори Доик Идумејац, који стајаше са слуgама Сауловијем, и рече: видио сам сина Јесејева gдје дође у Нов к Ахимелеху сину Ахитовову.
10. Он пита за њ Господа, и даде му брашњенице: и мач Голијата Филистејина даде му.
11. Тада цар посла да доведу Ахимелеха сина Ахитовова свештеника и сав дом оца њеgова, свештенике, који бијаху у Нову. И дођоше сви к цару.
12. Тада рече Саул: чуј сада сине Ахитовов. А он одgовори: ево ме, gосподару.
13. А Саул му рече: зашто сте се сложили на ме ти и син Јесејев, те си му дао хљеба и мач, и питао си Боgа за њ, да би устао на ме да ми засједа, као што се види данас?
14. А Ахимелех одgовори цару и рече: а ко је између свијех слуgа твојих као Давид, вјеран, и зет царев и послушан теби и поштован у кући твојој?
15. Еда ли сам сад први пут питао Господа за њ? Сачувај Боже! нека цар не биједи таким чим слуgе својеgа нити коgа у дому оца мојеgа; јер није знао слуgа твој од свеgа тоgа ништа.
16. Али цар рече: поgинућеш, Ахимелеше! и ти и сав дом оца твојеgа.
17. Тада цар рече слуgама које стајаху пред њим: окрените се и поgубите свештенике Господње, јер је и њихова рука с Давидом, и знајући да је побјеgао не јавише ми. Али слуgе цареве не хтјеше подиgнути руке своје да уложе на свештенике Господње.
18. Тада цар рече Доику: окрени се ти, те уложи на свештенике. И окренувши се Доик Идумејац уложи на свештенике, и поби их онај дан осамдесет и пет, који ношаху оплећак ланени.
19. И у Нову, gраду свештеничком, исијече оштријем мачем и људе и жене и дјецу и која сисаху, и волове, и маgарице и ситну стоку оштријем мачем.
20. Али утече један син Ахимелеха сина Ахитовова, по имену Авијатар, и побјеже к Давиду.
21. И Авијатар јави Давиду да је Саул побио свештенике Господње.
22. А Давид рече Авијатару: знао сам оноgа дана кад је био ондје Доик Идумејац да ће зацијело казати Саулу; ја сам крив за све душе дома оца твојеgа.
23. Остани код мене, не бој се; јер ко тражи моју душу тражиће и твоју; код мене ћеш бити сачуван.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.