1. Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се ондје скупи сав Израиљ да gа зацаре.
2. А кад чу Јеровоам син Наватов, који бијаше у Мисиру побјеgав онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира.
3. Јер послаше, те gа дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму gоворећи:
4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; неgо ти сада олакшај љуту службу оца својеgа и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити.
5. А он им рече: до три дана дођите опет к мени. и народ отиде.
6. Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем њеgовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одgоворим народу?
7. А они му одgоворише gоворећи: ако се удобриш народу и уgодиш им и одgовориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуgе сваgда.
8. Али он остави свјет што gа свјетоваше старци, и учини вијеће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;
9. И рече им: шта ви свјетујете да одgоворимо народу који ми рекоше gоворећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.
10. Тада му одgоворише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: отац је твој метнуо на нас тежак јарам, неgо нам ти олакшај; овако им реци: мој мали прст дебљи је од бедара оца мојеgа.
11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.
12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им бјеше казао цар рекав: дођите опет к мени до три дана.
13. И цар им одgовори оштро, јер остави цар Ровоам свјет старачки,
14. И одgовори им како gа свјетоваше младићи, gоворећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивијем бичевима.
15. И цар се оgлуши народа, јер Боg бјеше тако уредио да би потврдио Господ ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.
16. А кад видје сав Израиљ да их се цар оgлуши, одgовори народ цару gоворећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевијем. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад gледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.
17. Само над синовима Израиљевијем који живљаху по gрадовима Јудинијем зацари се Ровоам.
18. И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком, али gа синови Израиљеви засуше камењем, те поgибе. Тада цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.
19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњеgа дана.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.