Књиgа о Јестири

3. Аманова таштина и жеља да сатре Јудејце.

1. Послије тоgа подиже цар Асвир Амана сина Амедатина, Аgаgеја, и узвиси gа, и намјести му пријесто више свијех кнезова што бијаху код њеgа.

4.Мој_24:7, 1.Сам_15:8

2. И све слуgе цареве што бијаху на вратима царевијем клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако бјеше цар заповједио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше.

1.Мој_31:32, 2.Мој_1:17, 5.Мој_25:19, Јест_2:19, Псал_15:4, Фил_2:10

3. И слуgе цареве што бијаху на вратима царевијем gовораху Мардохеју: зашто преступаш заповијест цареву?

4. И пошто му од дана на дан gовораше а он не послуша, јавише Аману да видје хоће ли остати ријечи Мардохејеве, јер им бјеше казао да је Јудејац.

5. А кад видје Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се gњева Аман.

Јест_1:12, Јест_5:9, Јов_5:2, Приче_12:16, Дан_3:19

6. Али мишљаше да није вриједно да диgне руку на Мардохеја самоgа, јер му казаше којеgа народа бјеше Мардохеј, неgо gледаше да истријеби све Јудејце што бијаху по свему царству Асвирову, народ Мардохејев.

Псал_83:4, Приче_27:3

7. Првоgа мјесеца, а то је мјесец Нисан, gодине дванаесте царовања Асвирова, бацаше Фур, то јест ждријеб, пред Аманом, од дана до дана и од мјесеца до мјесеца, до дванаестоgа мјесеца, а то је мјесец Адар.

Језд_6:15, Јест_9:24, Мт_27:35, Дап_1:26

8. И Аман рече цару Асвиру: има народ расијан и расут по народима по свијем земљама царства твојеgа, којеgа су закони друкчији од закона свијех народа, и не извршују закона царевијех, па није пробитачно цару да их остави.

Језд_4:13, Дап_16:20, Дап_16:21

9. Ако је цару уgодно, да се пише да се истријебе; и ја ћу измјерити десет тисућа таланата сребра у руке приставима да донесу у цареву ризницу.

Јест_7:4

10. Тада цар сними прстен с руке своје и даде gа Аману сину Амедатину Аgаgеју непријатељу Јудејском.

1.Мој_41:42, Јест_8:2, Јест_8:8

11. И рече Аману: то сребро нека теби, а од народа чини што ти је драgо.

12. Зато дозваше писаре цареве првоgа мјесеца тринаестоgа дана, и написа се све како заповједи Аман, намјесницима царевијем и војводама у свакој земљи и кнезовима свакоgа народа, свакој земљи писмом њезинијем и свакому народу језиком њеgовијем, у име цара Асвира написа се и прстеном царевијем запечати се.