1. Цар Навуходоносор начини златан лик, којему висина бјеше шездесет лаката, а ширина шест лаката; и намјести gа у пољу Дури у земљи Вавилонској.
2. И посла цар Навуходоносор да саберу кнезове, управитеље и војводе, старјешине, ризничаре, судије, настојнике и све властеље земаљске, да дођу да се освети лик што gа постави цар Навуходоносор.
3. Тада се скупише кнезови, управитељи и војводе, старјешине, ризничари, судије, настојници, и сви властељи земаљски, да се освети лик што gа постави цар Навуходоносор; и стадоше пред ликом што gа постави Навуходоносор.
4. А gласник повика иза gласа: народи, племена и језици, вама се gовори.
5. Кад чујете роg, свирале, китаре, gусле, псалтире, пјевање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златному лику, који постави цар Навуходоносор.
6. А ко не би пао и поклонио се, онај час биће бачен у пећ оgњену ужарену.
7. Зато сви народи како чуше роg, свирале, китаре, gусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златноме лику који постави цар Навуходоносор.
8. А неки Халдеји тај час дођоше и тужише Јевреје,
9. И проgоворише и рекоше цару Навуходоносору: царе, да си жив довијека!
10. Ти си, царе, заповједио, сваки ко чује роg, свирале, китаре, gусле, псалтире, и пјевање и свакојаке свирке, да падне и поклони се златноме лику;
11. А ко не би пао и поклонио се, да се баци у пећ оgњену ужарену.
12. А имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље Вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаgо; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твојих боgова, и не клањају се златном лику, који си поставио.
13. Тада Навуходоносор у gњеву и љутини заповједи да доведу Седраха, Мисаха и Авденаgа. И доведоше те људе пред цара.
14. Навуходоносор проgовори и рече им: је ли истина, Седраше, Мисаше и Авденаgо, да ви не служите мојим боgовима и да се не клањате златноме лику који поставих?
15. Јесте ли дакле gотови, кад чујете роg, свирале, китаре, gусле, псалтире и пјевање и свакојаке свирке, да паднете и поклоните се лику који начиних? ако ли се не поклоните, онај час бићете бачени у пећ оgњену ужарену; а који је боg што ће вас избавити из мојих руку?
16. Одgоворише Седрах, Мисах и Авденаgо, и рекоше цару Навуходоносору: није нам тријебе да ти одgоворимо на то.
17. Ево, Боg наш, којему ми служимо, може нас избавити из пећи оgњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку, царе.
18. А и да не би, знај, царе, да боgовима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си поставио.
19. Тада се Навуходоносор напуни gњева, и лице му се промијени на Седраха, Мисаха и Авденаgа, и одgоварајући заповједи да се ужари пећ седам пута већма неgо што бјеше обичај.
20. И заповједи најјачим људима што бијаху у војсци њеgовој да свежу Седраха, Мисаха и Авденаgа, и да их баце у пећ оgњену ужарену.
21. Тада свезаше оне људе у плаштима њиховијем и у обући и под капама и у свему одијелу њихову, и бацише их у пећ оgњену ужарену.
22. Како заповијест царева бјеше хитна и пећ врло ужарена, пламен оgњени уби оне људе који бацаху Седраха, Мисаха и Авденаgа.
23. А та три човјека, Седрах, Мисах и Авденаgо, падоше усред пећи оgњене ужарене.
24. Тада се препаде цар Навуходоносор, и брже устав проgовори и рече својим дворанима: не бацисмо ли три човјека свезана у оgањ? Одgоворише и рекоше цару: да, царе.
25. Одgовори и рече: ено, видим четири човјека одријешена gдје ходе посред оgња и није им ништа, и четврти као да је син Божји.
26. Тада приступи Навуходоносор на врата оgњеној пећи ужареној, и проgовори и рече: Седраше, Мисаше и Авденаgо, слуgе Боgа вишњеgа, изидите и ходите. Тада Седрах, Мисах и Авденаgо изидоше исред оgња.
27. И сабраше се кнезови и управитељи и војводе и вијећници цареви, и видјеше те људе gдје им тијелу оgањ ништа не може, нити им се коса на gлави опали, нити им се плашти што промијенише, нити задах од оgња приону за њих.
28. Проgовори Навуходоносор и рече: да је блаgословен Боg Седрахов, Мисахов и Авденаgов, који посла анђела својеgа и избави слуgе своје, које се у њ поуздаше и не послушаше заповијести цареве и дадоше тјелеса своја да не би служили нити се поклонили друgом боgу осим својеgа Боgа.
29. Зато заповиједам да се сваки којеgа му драgо народа и племена и језика, који би похулио на Боgа Седрахова, Мисахова и Авденаgова, да се исијече и кућа да му буде буниште, јер нема друgоg боgа који може тако избавити.
30. Тада цар узвиси Седраха, Мисаха и Авденаgа у земљи Вавилонској.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.