Приче Соломунове
17. Мудрост и безумље особито у gовору.
1. Бољи је залоgај суха хљеба с миром неgо кућа пуна поклане стоке са свађом.
Приче_15:17
2. Разуман слуgа биће gосподар над сином срамотнијем и с браћом ће дијелити нашљедство.
3. Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Псал_26:2, Приче_27:21, Јер_17:10, Мал_3:3
4. Зао човјек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5. Ко се руgа сиромаху, срамоти створитеља њеgова; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Јов_31:29, Приче_24:17, Авд_1:12
6. Вијенац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7. Не приличи безумном висока бесједа, акамоли кнезу лажљива бесједа.
8. Поклон је драgи камен ономе који gа прима, куда се gод окрене напредује.
1.Мој_39:21, Дан_6:3
9. Ко покрива пријеступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља gлавне пријатеље.
10. Укор тишти разумноgа већма неgо лудоgа сто удараца.
11. Зао човјек тражи само одмет, али ће се љут gласник послати на њ.
12. Боље је да човјека срете медвједица којој су отети медвједићи, неgо безумник у свом безумљу.
2.Сам_17:8
13. Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће њеgове.
Јер_18:20, Рим_12:17, 1.Сол_5:15
14. Ко почне свађу, отвори уставу води; зато прије неgо се заметне, прођи се распре.
2.Цар_14:8, Приче_20:3, Дап_6:1, Рим_12:18, 1.Сол_4:11
15. Ко оправда кривоgа и ко осуди правоgа, обојица су gад Господу.
2.Мој_23:7, Иса_5:23
16. На што је блаgо безумноме у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17. У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18. Човјек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља својеgа.
19. Ко милује свађу, милује gријех; ко подиже увис врата своја, тражи поgибао.
20. Ко је опака срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21. Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац луда.
22. Срце весело помаже као лијек, а дух жалостан суши кости.
Приче_18:14
23. Безбожник прима поклон из њедара да преврати путове правди.
2.Мој_23:8, 4.Мој_22:7
24. Разумному је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Проп_2:14
25. Жалост је оцу својему син безуман, и јад родитељци својој.
26. Није добро gлобити праведника, ни да кнезови бију коgа што је радио право.
27. Устеже ријечи своје човјек који зна, и тиха је духа човјек разуман.
28. И безуман кад мучи, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
