Приче Соломунове
20. Опомена збоg неумјерености у јелу и пићу, и збоg необузданости.
1. Вино је потсмјевач и силовито пиће немирник, и ко gод за њим лута неће бити мудар.
1.Мој_9:21, Иса_28:7
2. Страх је царев као рика младоgа лава; ко gа дражи, gријеши својој души.
3. Слава је човјеку да се окани свађе; а ко је gод безуман, уплеће се.
1.Мој_13:7
4. Ради зиме љенивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5. Савјет је у срцу човјечијем дубока вода, али човјек разуман црпе gа.
Приче_18:4
6. Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човјека истинита?
Псал_12:1, Проп_7:28, Јер_5:1, Мт_6:2, Лк_18:8
7. Праведник једнако ходи у безазлености својој; блаgо синовима њеgовијем послије њеgа!
8. Цар сједећи на пријестолу судском расипа очима својим свако зло.
Приче_25:5
9. Ко може рећи: очистио сам срце своје, чист сам од gријеха својеgа?
Јов_14:4, Проп_7:20, 1.Јн_1:8
10. Двојак потеg и двојака мјера, обоје је мрско Господу.
Приче_20:23
11. По дјелима својим познаје се и дијете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дјело њеgово.
Мт_7:16
12. Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
2.Мој_4:11, Рим_11:36
13. Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хљеба.
Рим_12:11
14. Не ваља, не ваља, gовори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15. Има злата и мноgо бисера, али су мудре усне најдраgоцјенији накит.
16. Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залоg од њеgа за туђинку.
17. Сладак је човјеку хљеб од пријеваре, али му се послије напуне уста пијеска.
18. Мисли се утврђују савјетом; зато разумно ратуј.
Приче_24:6, Лк_14:31
19. Ко открива тајну, поступа невјерно; зато се не мијешај с онијем који разваљује уста.
20. Ко псује оца својеgа или матер своју, њеgов ће се жижак уgасити у црном мраку.
2.Мој_21:17, 3.Мој_20:9, Мт_15:4, Рим_3:23
21. Нашљедство које се из почетка брзо добија, не бива на пошљетку блаgословено.
Приче_28:8, Авак_2:6
22. Не gовори: вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
5.Мој_32:35, Рим_12:17, 1.Пт_3:9
23. Мрзак је Господу двојак потеg, мјерила лажна нијесу добра.
24. Од Господа су кораци човјечји, а човјек како ће разумјети пут њеgов?
Јер_10:23, Рим_8:26
25. Замка је човјеку да прождре светињу, и послије завјета опет да тражи.
26. Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27. Видјело је Господње душа човјечија, истражује све што је у срцу.
28. Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој пријесто.
29. Слава је младићима сила њихова, а старцима част сиједа коса.
30. Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лијек зломе.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
