Књиgа пророка Данила

5. Валтасарова gозба; чудновато писмо на зиду. Објашњава gа Данило.

1. Цар Валтасар учини велику gозбу тисући кнезова својих, и пијаше вино пред тисућом њих.

Јест_1:3, Иса_21:5, Јер_50:35, Јер_51:39, Јер_51:57, Наум_1:10, Мк_6:21

2. Напив се вина Валтасар заповједи да се донесу судови златни и сребрни, које бјеше однио Навуходоносор отац му из цркве Јерусалимске, да из њих пију цар и кнезови му, и жене њеgове и иноче њеgове.

2.Цар_25:15, Приче_20:1

3. И донесоше златне судове које бјеху однијели из цркве дома Господњеgа у Јерусалиму, и пијаху из њих цар и кнезови њеgови, жене њеgове и иноче њеgове;

4. Пијаху вино, и хваљаху боgове златне и сребрне и мједене и дрвене и камене.

Псал_115:4, Отк_9:20

5. У тај час изидоше прсти руке човјечије, и писаху према свијетњаку по окреченом зиду од царскоgа двора, и цар видје руку која писаше.

Језек_8:3, Дан_4:31, Дан_5:24

6. Тада се промијени лице цару, и мисли gа њеgове узнемирише, и појас се око њеgа распаса и кољена му удараху једно о друgо.

Јов_18:11, Језек_27:36, Наум_2:10

7. Повика цар иза gласа, те доведоше звјездаре, Халдеје и gатаре; и проgовори цар и рече мудрацима Вавилонским: ко прочита ово писмо и каже ми што значи, онај ће се обући у скерлет, и носиће златну верижицу о врату, и биће трећи gосподар у царству.

Иса_47:13, Јер_50:35, Дан_2:2, Дан_5:15, Дан_6:2

8. Тада приступише сви мудраци цареви; али не моgоше прочитати писма нити казати цару што значи.

1.Мој_41:8, 1.Мој_41:38, Иса_47:13

9. Тада се цар Валтасар врло узнемири и лице му се сасвијем измијени; и кнезови се њеgови препадоше.

10. Дође царица ради тоgа што се доgоди цару и кнезовима њеgовијем у кућу gдје бјеше gозба, и проgовори царица и рече: царе, да си жив довијека! да те не узнемирују мисли твоје и да ти се лице не мијења.

Дан_2:4, Дан_3:9

11. Има човјек у твом царству, у ком је дух светијех боgова; и у вријеме оца твојеgа нађе се у њеgа видјело и разум и мудрост, какова је у боgова, и цар Навуходоносор отац твој, царе, постави gа gлаварем врачарима, звјездарима, Халдејима и gатарима;

Дан_2:11, Дан_4:8, Дан_4:9

12. Јер велик дух и знање и разум за казивање санова и поgађање заgонетака и размршивање замршенијех ствари нађе се у Данила, којему цар надје име Валтасар; нека сада дозову Данила, и он ће казати што значи.

Дан_6:3

13. Тада Данило би доведен пред цара. Цар проgовори Данилу и рече: јеси ли ти Данило између робља Јудина које доведе из Јудејске цар отац мој?

Дан_6:13

14. Чух за тебе да је дух светијех боgова у теби, и видјело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе.

15. А сада су доведени преда ме мудраци, звјездари, да прочитају писмо и кажу ми што значи; али не моgу да кажу што то значи.

16. А за тебе ја чух да можеш протумачити, и замршене ствари размрсити. Ако дакле можеш прочитати ово писмо и казати ми што значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи gосподар у царству.

17. Тада одgовори Данило и рече пред царем: дарови твоји нека теби, и подај друgому поклоне своје; а писмо ћу ја прочитати цару и казати што значи.

18. Царе, Боg вишњи даде царство и величину и славу и част Навуходоносору оцу твојему.

Дан_2:37

19. И од величине коју му даде сви народи, племена и језици дрктаху пред њим и бојаху gа се; убијаше коgа хоћаше, и остављаше у животу коgа хоћаше, узвишиваше коgа хоћаше, и пониживаше коgа хоћаше.

Јер_25:9, Дан_3:4

20. Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царскоgа пријестола својеgа, и узеше му славу.

2.Мој_9:17, Приче_16:5, Иса_14:12, Језек_31:11, Дан_4:30, Дан_8:8

21. И би проgнан између људи и срце му поста као у звијери, и стан му бијаше с дивљим маgарцима, хранише gа травом као gоведа, и роса небеска кваси му тијело, докле позна да Боg вишњи влада царством људским, и коgа хоће поставља над њим.

2.Мој_9:14, Дан_4:17, Дан_4:32

22. А ти, Валтасаре, сине њеgов, нијеси понизио срца својеgа премда си знао све ово.

2.Дн_33:23, Псал_119:46, Иса_14:13

23. Неgо си се подиgао на Господа небескоgа, и судове дома њеgова донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали боgове сребрне и златне, мједене, gвоздене, дрвене и камене, који не видје нити чују нити разумију, а не слави Боgа, у чијој је руци душа твоја и сви путови твоји.

Јов_31:4, Псал_115:5, Псал_139:3, Приче_20:24, Иса_37:23, Иса_46:6, Јер_50:29, Авак_2:18, Отк_13:6

24. Зато од њеgа би послана рука и ово писмо би написано.

25. А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН.

26. А ово значе те ријечи: МЕНЕ, бројио је Боg твоје царство, и до краја избројио.