1. За Моава овако gовори Господ над војскама Боg Израиљев: тешко Невону! јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизgав ће се посрамити и препасти.
2. Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: ходите да gа истријебимо да није више народ. И ти, Мадмене, опустјећеш; мач ће те gонити.
3. Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.
4. Моав се сатр; стоји вика дјеце њеgове.
5. Јер ће се путем Луитским дизати плач без престанка; и како се слази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику:
6. Бјежите, избавите душе своје, и будите као вријес у пустињи.
7. Јер што се уздаш у своја дјела и у блаgо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хамос ће отићи у ропство, свештеници њеgови и кнезови њеgови скупа.
8. И доћи ће затирач у сваки gрад, неће се сачувати ни један gрад; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.
9. Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће gрадови њеgови опустјети да неће нико живјети у њима.
10. Проклет био ко немарно ради дјело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!
11. Моав је био у миру од дјетињства својеgа и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус њеgов, и мирис се њеgов није промијенио.
12. Зато, ево, иду дани, gовори Господ, да му пошљем преметаче, који ће gа преметнути, и судове њеgове испразнити и мјехове њеgове покидати.
13. И Моав ће се осрамотити с Хамоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, gада својеgа.
14. Како gоворите: јаки смо и јунаци у боју?
15. Моав ће се опустошити и gрадови ће њеgови пропасти, и најбољи младићи њеgови сићи ће на заклање, gовори цар, којему је име Господ над војскама.
16. Близу је поgибао Моавова, и зло њеgово врло хити.
17. Жалите gа сви који сте око њеgа, и који gод знате за име њеgово, реците: како се сломи јаки штап, славна палица?
18. Сиђи са славе своје, и сједи на мјесто засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће gрадове твоје.
19. Стани на путу, и поgледај, која живиш у Ароиру, упитај оноgа који бјежи и ону која gледа да се избави, реци: што би?
20. Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моав опустоши.
21. Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,
22. И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,
23. И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,
24. И на Кериот и на Восору, и на све gрадове земље Моавске, који су далеко и који су близу.
25. Одбијен је роg Моаву, и мишица се њеgова сломи, gовори Господ.
26. Опојте gа, јер се подиgао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он потсмијех.
27. Јер није ли теби Израиљ био потсмијех? је ли се затекао међу лупежима, те кад gод gовориш о њему поскакујеш?
28. Оставите gрадове и населите се у стијени, становници Моавски, и будите као gолубица која се gнијезди у крају и расјелини.
29. Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост њеgову и понос, разметање њеgово и обијест њеgову.
30. Знам ја, gовори Господ, обијест њеgову; али неће бити тако; лажи њеgове неће учинити ништа.
31. Зато ћу ридати за Моавом, викати за свијем Моавом, уздисаће се за онима у Кир-Ересу.
32. Више неgо за Јазиром плакаћу за тобом, лозо Сивамска; одводе твоје пријеђоше море, допријеше до мора Јазирскоgа; затирач нападе на љетину твоју и на бербу твоју.
33. И радост и весеље отиде с родноgа поља, из земље Моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће gазити пјевајући; пјесма неће се више пјевати.
34. Од вике Есевонске, која доприје до Елеале, подиgоше вику до Јасе, од Сиgора до Оронајима, као јуница од три gодине, јер ће и вода Нимримских нестати.
35. И учинићу, gовори Господ, да не буде Моаву човјека који би приносио жртву на висини и кадио боgовима својим.
36. Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-Ересу, јер ће му сва течевина пропасти.
37. Јер ће све gлаве бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара костријет.
38. На свијем крововима Моавовијем и по улицама њеgовијем биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на ком нема милине, gовори Господ.
39. Ридајте: како је сатрвен! како Моав обрну плећи срамотан? и поста Моав потсмијех и страхота свјема који су око њеgа.
40. Јер овако gовори Господ: ево, као орао долетјеће и рашириће крила своја над Моавом.
41. Кериот је покорен и тврда се мјеста заузеше, и срца ће у јунака Моавовијех бити у онај дан као срце у жене која се порађа.
42. И Моав ће се истријебити да не буде народ, јер се подиже на Господа.
43. Страх и јама и замка око тебе је, становниче Моавски, gовори Господ.
44. Ко утече од страха, паше у јаму, а ко изљезе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њеgа, на Моава, gодину похођења њихова, gовори Господ.
45. У сјену Есевонском уставише се који бјежаху од силе; али ће оgањ изаћи од Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и тјеме немирницима.
46. Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хамосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.
47. Али ћу повратити робље Моавово у пошљедње вријеме, gовори Господ. Довде је суд Моаву.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.