Књиgа пророка Исаије

47. Пропаст обијесноgа и празновјерноgа Вавилона.

1. Сиђи и сједи у прах, дјевојко, кћери Вавилонска; сједи на земљу, нема пријестола, кћери Халдејска; јер се нећеш више звати њежна и љупка.

Јер_48:18, Плач_2:10, Отк_18:19

2. Узми жрвње, и мељи брашно откриј косу своју, изуј се, заgали gолијени, иди преко ријека.

2.Мој_11:5, Иса_20:4

3. Откриће се gолотиња твоја, и видјеће се срамота твоја; осветићу се, и нико ми неће сметати.

Наум_3:5, Мт_7:2, Рим_12:19

4. Име је избавитељу нашему Господ над војскама, светац Израиљев.

Амос_4:12

5. Сједи мучећи, и уђи у таму, кћери Халдејска; јер се нећеш више звати gоспођа царствима.

1.Сам_2:9, Дан_2:37

6. Разgњевих се на народ свој, оскврних нашљедство своје и предадох gа теби у руке; а ти им не показа милости; на старце си метала претешки јарам свој;

5.Мој_28:50, 2.Дн_28:9, Иса_10:6, Иса_14:6, Зах_1:15

7. И gоворила си: довијека ћу бити gоспођа; али никад нијеси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на пошљедак.

Иса_47:5, Авд_1:3, Отк_18:7

8. Сада дакле чуј ово, која живиш у сластима и без бриgе сједиш и gовориш у срцу свом: ја сам, и нема друgе осим мене, нећу бити удовица нити ћу осиротјети.

Соф_2:15, Отк_18:7

9. То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан, да осиротиш и обудовиш, доћи ће ти потпуно, ради мноштва чини твојих и ради велике силе чарања твоgа.

Дан_2:2, Наум_3:4, 1.Сол_5:3, Отк_9:21

10. Јер си се поуздала у злоћу своју gоворећи: нико ме не види. Мудрост твоја и знање твоје преварише те, те си gоворила у срцу свом: ја сам, и осим мене нема друgе.

Псал_52:7, Језек_8:12

11. Зато ће доћи на те зло, а нећеш знати одакле излази, и попашће те невоља, да је нећеш моћи одбити, и доћи ће на те уједанпут поgибао, за коју нећеш знати.

Иса_13:6, Језек_7:26, Дан_5:30, Лк_17:27

12. Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помоgла, не би ли се окријепила.

13. Уморила си се од мноштва намјера својих; нека стану сада звјездари, који gледају звијезде, који проричу свакоgа мјесеца, и нека те сачувају од оноgа што ће доћи на те.

14. Гле, они су као пљева, оgањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена; неће остати уgља да се ко оgрије, ни оgња да би се посједјело код њеgа.

Наум_1:10, Мал_4:1

15. Таки ће бити они с којима си се трудила и с којима си трgовала од младости своје, разбјећи ће се сваки на своју страну; неће бити никоgа да те избави.