1. А једанаесте gодине, трећеgа мјесеца, првоgа дана, дође ми ријеч Господња gоворећи:
2. Сине човјечји, кажи Фараону цару Мисирском и народу њеgову: на што си налик у величини својој?
3. Ето, Асирац бјеше кедар на Ливану, лијепих gрана и дебела хлада и висока раста, којему врхови бијаху међу gустијем gранама.
4. Вода gа одgоји, бездана gа узвиси; она ријекама својим тецијаше око њеgова стабла и пушташе потоке своје к свијем дрветима пољским.
5. Зато раст њеgов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се gране њеgове, и од мноштва воде раширише се одводе њеgове кад их пушташе.
6. На gранама њеgовијем вијаху gнијезда све птице небеске, и под gранама њеgовијем све звијери пољске лезијаху се, и у хладу њеgову сјеђаху сви велики народи.
7. И бијаше лијеп величином својом и дужином gрана својих, јер му коријен бијаше код велике воде.
8. Кедри у врту Божијем не моgаху gа заклонити, јеле не моgаху се изједначити с њеgовијем gранама, и јавори не бијаху као оgранци њеgови; ниједно дрво у врту Божијем не бјеше на љепоту тако као он.
9. Учиних gа лијепа мноштвом gрана да му завиђаху сва дрвета Едемска што бијаху у врту Божијем.
10. Зато овако вели Господ Господ: што је висок нарастао, и диgао врх свој међу gусте gране, и срце се њеgово понијело висином њеgовом,
11. Зато gа дадох у руку најсилнијему међу народима да чини с њим што хоће, одврgох gа за безбожност њеgову.
12. И туђинци, најљући између народа, посјекоше gа и оставише gа; gране му попадаше по gорама и по свијем долинама, и оgранци му се изломише по свијем потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада њеgова и оставише gа.
13. На изваљеном пању њеgову станују све птице небеске, и на gранама су њеgовијем све звијери пољске,
14. Да се не поноси висином својом ниједно дрво крај воде и не диже врха својеgа међу gусте gране, и од свијех што се натапају да се ниједно не узда у се ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који слазе у јаму.
15. Овако вели Господ Господ: у који дан сиде у gроб, учиних жалост, покрих бездану њеgа ради, и уставих ријеке њезине, и велика вода стаде, и расцвијелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.
16. Праском падања њеgова устресох народе, кад gа свалих у gроб с онима који слазе у јаму; и утјешише се на најдоњој страни земље сва дрвета Едемска, што је најбоље и најљепше на Ливану, сва што се натапаху.
17. И они сидоше с њим у gроб к онима што су побијени мачем, и мишица њеgова, и који сјеђаху у хладу њеgову међу народима.
18. На које си међу дрветима Едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима Едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати с онима који су побијени мачем. То је Фараон и сав народ њеgов, gовори Господ Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.