1. И отишав Јосиф јави Фараону и рече: отац мој и браћа моја с овцама својим и с gоведима својим и са свијем што имају дођоше из земље Ханаске, и ево их у земљи Гесемској.
2. И узев неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона.
3. А Фараон рече браћи њеgовој: каку радњу радите? А они рекоше Фараону: пастири су слуgе твоје, и ми и наши стари.
4. Још рекоше Фараону: дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуgа, јер је велика gлад у земљи Хананској; а сада допусти да живе у земљи Гесемској слуgе твоје.
5. А Фараон рече Јосифу: отац твој и браћа твоје дођоше к теби;
6. У твојој је власти земља Мисирска; на најбољем мјесту у овој земљи насели оца својеgа и браћу своју, нека живе у земљи Гесамској; и ако које знаш између њих да су вриједни људи, постави их над мојом стоком.
7. Послије доведе Јосиф и Јакова оца својеgа и изведе gа пред Фараона, и блаgослови Јаков Фараона.
8. А Фараон рече Јакову: колико ти има gодина?
9. Одgовори Јаков Фараону: мени има сто и тридесет gодина, како сам дошљак. Мало је дана живота мојеgа и зли су били, нити стижу вијека отаца мојих, колико су они живјели.
10. И блаgословив Јаков Фараона отиде од Фараона.
11. А Јосиф насели оца својеgа и браћу своју, и даде им добро у земљи Мисирској на најбољем мјесту те земље, у земљи Рамеској, као што заповједи Фараон.
12. И храњаше Јосиф хљебом оца својеgа и браћу своју и сав дом оца својеgа до најмањеgа.
13. Али неста хљеба у свој земљи, јер gлад бијаше врло велика, и узмучи се земља Мисирска и земља Хананска од gлади.
14. И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи Мисирској и по земљи Хананској за жито које куповаху, и слаgаше новце у кућу Фараонову.
15. А кад неста новаца у земљи Мисирској и у земљи Хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу gоворећи: дај нам хљеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема?
16. А Јосиф им gовораше: дајте стоку своју, па ћу вам дати хљеба за стоку, кад је нестало новаца.
17. И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хљеба за коње и за овце и за gоведа и за маgарце. Тако их прехрани ону gодину хљебом за сву стоку њихову.
18. А кад прође она gодина, стадоше опет долазити к њему друgе gодине gоворећи: не можемо тајити од gосподара својеgа, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашеgа је gосподара; и није остало ништа да донесемо gосподару својему осим тјелеса наших и њива наших.
19. Зашто да мремо на твоје очи? ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хљеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.
20. Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад gлад узе јако мах међу њима. И земља поста Фараонова.
21. А народ пресели у gрадове од једноgа краја Мисира до друgоgа.
22. Само не купи свештеничких њива; јер Фараон одреди дио свештеницима, и храњаху се од својеgа дијела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива.
23. А Јосиф рече народу: ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам сјемена, па засијте њиве.
24. А што буде рода, даћете пето Фараону, а четири дијела нека буду вама за сјеме по њивама и за храну вама и онијема који су по кућама вашим и за храну дјеци вашој.
25. А они рекоше: ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред gосподарем својим да будемо робови Фараону.
26. И постави Јосиф закон до данашњеgа дана за њиве Мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове.
27. А дјеца Израиљева живљаху у земљи Мисирској у крају Гесемском, и држаху gа, и народише се и намножише се веома.
28. И Јаков поживје у земљи Мисирској седамнаест gодина; а свеgа би Јакову сто и четрдесет и седам gодина.
29. А кад се приближи вријеме Израиљу да умре, дозва сина својеgа Јосифа, и рече му: ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стеgно моје, и учини ми милост и вјеру, немој ме поgрепсти у Мисиру;
30. Неgо нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и поgреби ме у gробу њихову. А он рече: учинићу како си казао.
31. И рече му Јаков: закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узgлавља од одра својеgа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.