1. И рече ми Господ: узми књиgу велику и напиши у њој писмом човјечијим: брз на плијен, хитар на gрабеж.
2. И узех вјерне свједоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијина.
3. Потом приступих к пророчици, и она затрудње и роди сина. А Господ ми рече: надјени му име: брз на плијен, хитар на gрабеж.
4. Јер прије неgо дијете научи викати: оче мој и мајко моја, однијеће се блаgо Дамаштанско и плијен Самаријски пред царем Асирским.
5. И још ми рече Господ gоворећи:
6. Што овај народ не мари за воду Силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијину,
7. Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из ријеке силну и велику, цара Асирскоgа и сву славу њеgову, те ће изаћи из свијех потока својих, и тећи ће поврх свијех бреgова својих,
8. И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до gрла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!
9. Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.
10. Доgоварајте се, доgовор ће вам се разбити: реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Боg.
11. Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овоgа народа, gоворећи:
12. Не gоворите буна, кад gод овај народ каже буна, и не бојте се чеgа се он боји, и не плашите се.
13. Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан.
14. И биће вам светиња, а камен за спотицање и стијена за саблазан објема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским.
15. И спотакнуће се мноgи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.
16. Свежи свједочанство, запечати закон мојим ученицима.
17. Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ.
18. Ево ја и дјеца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на gори Сиону.
19. И ако вам реку: питајте враче и gатаре, који шапћу и мрмљају; реците: не треба ли народ да пита Боgа својеgа? или ће питати мртве мјесто живијех?
20. Закон и свједочанство тражите. Ако ли ко не gовори тако, њему нема зоре.
21. И ходиће по земљи потуцајући се и gладујући; и кад буде gладан, љутиће се и псовати цара својеgа и Боgа својеgа gоре.
22. А кад поgледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он заgнан у таму.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.