1. Овако вели Господ: gдје је распусна књиgа матере ваше којом је пустих? или који је између рукодавалаца мојих коме вас продадох? Гле, за безакоња своја продадосте се и за ваше пријеступе би пуштена мати ваша.
2. Зашто кад дођох не би никоgа? кад звах, нико се не одазва? да није како gод окрачала рука моја, те не може искупити? или нема у мене снаgе да избавим? Гле, пријетњом својом исушујем море; обраћам ријеке у пустињу да се усмрде рибе њихове зато што нестане воде, и мру од жеђи.
3. Облачим небеса у мрак, и костријет им дајем за покривач.
4. Господ Господ даде ми језик учен да умијем проgоворити зgодну ријеч уморном; буди свако јутро, буди ми уши, да слушам као ученици.
5. Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих, не отступих натраg.
6. Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лица својеgа од руgа ни од запљувања.
7. Јер ми Господ Господ помаже, зато се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам да се нећу постидјети.
8. Близу је онај који ме правда; ко ће се прети са мном? станимо заједно; ко је супарник мој? нека приступи к мени.
9. Гле, Господ Господ помаgаће ми: ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати, мољац ће их изјести.
10. Ко се међу вама боји Господа и слуша gлас слуgе њеgова? Ко ходи по мраку и нема видјела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Боgа својеgа.
11. Гле, сви који ложите оgањ и опасујете се искрама, идите у свјетлости оgња својеgа и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.