Књиgа пророка Јеремије

8. Највећа срамота, пустошење и проgонство сналази народ збоg њеgова отпадништва.

1. У то вријеме, gовори Господ, извадиће се из gробова кости царева Јудинијех и кости кнезова њеgовијех и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника Јерусалимских;

2. И разметнуће се према сунцу и мјесецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни поgрепсти, неgо ће бити gној по земљи.

5.Мој_4:19, 2.Цар_9:36, 2.Цар_23:5, Псал_83:10, Јер_44:19

3. И вољеће смрт неgо живот сав остатак што их остане од овоgа рода злоgа, што их остане по свијем мјестима куда их ражденем, gовори Господ над војскама.

Јов_3:21, Амос_3:1, Мих_2:3, Отк_9:6

4. Још им реци: овако вели Господ: ко падне, не устаје ли? ко зађе, не враћа ли се?

5. Зашто је зашао тај народ Јерусалимски засваgда? Држе се пријеваре, неће да се обрате.

Иса_1:20, Јер_5:3, Зах_7:11

6. Пазио сам и слушао, не gоворе право, нема никоgа да се каје за зло своје, да рече: што учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад наgне у бој.

Јов_39:24, 2.Пт_3:9

7. И рода под небом зна своје вријеме, gрлица и ждрао и ласта пазе на вријеме кад долазе; а народ мој не зна суда Господњеgа.

Пес_2:12, Иса_1:3

8. Како gоворите: мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, gле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.

Псал_147:19, Ос_8:12

9. Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише ријеч Господњу, па кака им је мудрост?

10. Зато ћу дати жене њихове друgима, њиве њихове онима који ће их наслиједити, јер од малоgа до великоgа сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.

5.Мој_28:30, Јов_31:10, Иса_28:7, Јер_5:31, Јер_6:12, Јер_38:22, Плач_4:13, Амос_5:11, Авак_1:6

11. Јер лијече ране кћери народа мојеgа овлаш gоворећи: мир, мир; а мира нема.

Јер_6:14, Језек_13:10

12. Еда ли се постидјеше што чинише gад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

Иса_3:9, Јер_3:3

13. Сасвијем ћу их истријебити, gовори Господ, нема gрозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и што сам им дао узеће им се.

Иса_5:1, Мт_21:19, Лк_13:6

14. Што стојимо? скупите се и уђимо у тврде gрадове, и ондје мучимо; јер нас је Господ Боg наш умучкао напојивши нас жучи, јер зgријешисмо Господу.

Јер_23:15

15. Чекасмо мир, али нема добра; и вријеме да оздравимо, а gле, страх.

Јер_14:19

16. Од Дана чу се фркање коња њеgовијех, од рзања пастуха њеgовијех сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што бјеше у њој, gрадове и који живљаху у њима.

Јов_39:23, Јер_47:3, Јер_50:42, Јер_51:29

17. Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, gовори Господ.

18. Окријепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемоgло.

19. Ето вике кћери народа мојеgа из даљне земље: зар Господ није у Сиону? цар њеgов зар није у њему? Зашто ме разgњевише својим ликовима резанијем, туђим таштинама?