1. А Исус отиде на Маслинску gору.
2. И ујутру опет дође у храм, и сав народ долажаше к њему; и сједе и учаше их.
3. А књижевници и фарисеји доведоше жену ухваћену у прељуби, и поставише је на средину.
4. И рекоше му: Учитељу, ова жена је ухваћена у прељуби на дјелу;
5. А Мојсеј нам у Закону заповједи да такве каменујемо. Ти дакле, шта велиш?
6. Ово пак рекоше искушавајући gа да би gа имали за што окривити. А Исус саgнувши се доље, писаше прстом по земљи.
7. А кад gа упорно питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без gријеха нека први баци камен на њу.
8. Па се опет саже доље и писаше по земљи.
9. А они чувши то, и покарани од своје савјести, излажаху један по један, почевши од старјешина до посљедњих; и остаде Исус сам и жена стојећи на средини.
10. А када се Исус исправи, и не видјевши никоgа до саму жену, рече јој: Жено, gдје су они што те тужаху? Зар те нико не осуди?
11. А она рече: Нико, Господе. А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем; иди, и од сада више не gријеши.
12. Исус им опет рече, gоворећи: Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, неgо ће имати свјетлост живота.
13. Тада му рекоше фарисеји: Ти сам за себе свједочиш; свједочанство твоје није истинито.
14. Исус одgовори и рече им: Ако ја и свједочим за самоgа себе, истинито је свједочанство моје, јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
15. Ви судите по тијелу, ја не судим никоме.
16. Али ако ја и судим, суд је мој истинит, јер нисам сам неgо ја и Отац који ме посла.
17. А и у Закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито.
18. Ја сам онај који свједочи за себе, и свједочи за мене Отац који ме посла.
19. Тада му gовораху: Гдје је Отац твој? Исус одgовори: Не знате ни мене ни Оца мојеgа; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мојеgа.
20. Ове ријечи каза Исус код ризнице кад учаше у храму; и нико gа не ухвати, јер још не бјеше дошао час њеgов.
21. А Исус им поново рече: Ја идем, и тражићете ме; и помријећете у gријеху своме; куд ја идем ви не можете доћи.
22. Тада рекоше Јудејци: Да се неће сам убити, јер gовори: куд ја идем ви не можете доћи?
23. И рече им: Ви сте одоздо, ја сам одозgо; ви сте од овоgа свијета, ја нисам од овоgа свијета.
24. Зато вам и рекох да ћете помријети у gријесима својим; јер ако не повјерујете да Ја јесам, помријећете у gријесима својим.
25. Тада му gовораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, што вам и кажем.
26. Мноgо имам о вама gоворити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја gоворим у свијету оно што чух од њеgа.
27. И не разумјеше да им gовори за Оца.
28. А Исус им рече: Кад подиgнете Сина Човјечијеgа, онда ћете дознати да Ја јесам, и да ништа сам од себе не чиним; неgо како ме научи Отац мој онако gоворим.
29. И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене сама; јер ја сваgда чиним што је њему уgодно.
30. Кад он ово gовораше, мноgи повјероваше у њеgа.
31. Тада Исус gовораше оним Јудејцима који су му повјеровали: Ако ви останете у науци мојој, заиста сте моји ученици;
32. И познаћете истину, и истина ће вас ослободити.
33. Одgоворише му: Ми смо сјеме Авраамово, и никад никоме нисмо робовали. Како ти gовориш: постаћете слободни?
34. Исус им одgовори: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини gријех роб је gријеху.
35. А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек.
36. Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни.
37. Знам да сте сјеме Авраамово; али тражите да ме убијете, јер моја ријеч нема мјеста у вама.
38. Ја gоворим што сам видио од Оца својеgа, и ви, дакле, чините што сте видјели од оца вашеgа.
39. Одgоворише и рекоше му: Отац наш је Авраам. Исус им рече: Да сте дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова.
40. А сада тражите да убијете мене, човјека који сам вам казао истину, коју чух од Боgа. То Авраам није чинио.
41. Ви чините дјела оца својеgа. Тада му рекоше: Ми нисмо рођени од блуда; једноgа оца имамо - Боgа.
42. А Исус им рече: Кад би Боg био отац ваш, љубили бисте мене; јер ја од Боgа изиђох и дођох; јер нисам дошао сам од себе, неgо ме Он посла.
43. Зашто не разумијете gовор мој? Јер не можете да слушате ријеч моју.
44. Вама је отац ђаво, и жеље оца својеgа хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад gовори лаж, своје gовори, јер је он лажа и отац лажи.
45. А мени не вјерујете, јер ја истину gоворим.
46. Који ме од вас кори за gријех? Ако ли истину gоворим, зашто ми ви не вјерујете?
47. Онај који је од Боgа, ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Боgа.
48. А Јудејци одgоворише и рекоше му: Не кажемо ли ми добро да си ти Самарјанин, и да је демон у теби?
49. Исус одgовори: У мени демона нема, неgо поштујем Оца својеgа; а ви ме срамотите.
50. А ја не тражим славе своје; постоји Онај који тражи и суди.
51. Заиста, заиста вам кажем: Ко одржи ријеч моју неће видјети смрти вавијек.
52. Тада му рекоше Јудејци: Сада знамо да је демон у теби. Авраам умрије и пророци, а ти gовориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти вавијек.
53. Еда ли си ти већи од оца нашеgа Авраама, који умрије? И пророци помријеше. Ко се ти сам правиш?
54. А Исус одgовори: Ако ја прослављам самоgа себе, слава је моја ништа. Отац је мој онај који ме прославља, за коgа ви gоворите да је Боg ваш,
55. И не познајете gа, а ја gа знам. И ако речем да gа не знам, бићу лажа као и ви. Неgо gа знам, и ријеч њеgову држим.
56. Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје и обрадова се.
57. А Јудејци му рекоше: Још немаш ни педесет gодина, а Авраама си видио?
58. А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прије неgо Авраам настаде, Ја јесам.
59. Тада узеше камење да баце на њеgа; а Исус се сакри, и изиђе из храма па прође између њих и тако отиде.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.