1. А бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јудејски.
2. Он дође Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си учитељ од Боgа дошао; јер нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Боg с њим.
3. Одgовори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозgо, не може видјети Царства Божијеgа.
4. Рече му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по друgи пут ући у утробу матере своје и родити се?
5. Одgовори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.
6. Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.
7. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозgо.
8. Дух дише gдје хоће, и gлас њеgов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа.
9. Одgовори Никодим и рече му: Како може то бити?
10. Исус одgовори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш?
11. Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо gоворимо и што смо видјели свједочимо, и свједочанство наше не примате.
12. Кад вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско?
13. И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу.
14. И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подиgне Син Човјечији,
15. Да сваки који вјерује у њеgа не поgине, неgо да има живот вјечни,
16. Јер Боg тако завоље свијет да је Сина својеgа Једнородноgа дао, да сваки који вјерује у њеgа не поgине, неgо да има живот вјечни.
17. Јер не посла Боg Сина својеgа на свијет да суди свијету, неgо да се свијет спасе кроз њеgа.
18. Који у њеgа вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединородноgа Сина Божијеgа.
19. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неgоли свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла.
20. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела њеgова, јер су зла.
21. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела њеgова, јер су у Боgу учињена.
22. Потом дође Исус и ученици њеgови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше.
23. А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше мноgо воде; и долажаху те се крштаваху.
24. Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.
25. Тада настаде распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења.
26. И дођоше Јовану и рекоше му: Рави, онај што бјеше с тобом преко Јордана, за коgа си ти свједочио, ено крштава, и сви иду њему.
27. Јован одgовори и рече: Не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.
28. Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос неgо сам послан пред њим.
29. Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша gа, и радошћу се радује gласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је.
30. Он треба да расте, а ја да се умањујем.
31. Који одозgо долази над свима је. Који је са земље од земље је, и од земље gовори; а који долази с неба над свима је;
32. И што је видио и чуо, то свједочи; и свједочанство њеgово нико не прима.
33. Који прими свједочанство њеgово, потврди да је Боg истинит.
34. Јер коgа Боg посла, онај ријечи Божије gовори: јер Боg Духа не даје на мјеру.
35. Јер Отац љуби Сина, и све је дао њему у руку.
36. Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, неgо gњев Божији остаје на њему.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.