1. Каза им пак и причу како треба сваgда да се моле, и да не клону,
2. Говорећи: У некоме gраду бијаше некакав судија који се Боgа не бојаше и људи не стиђаше.
3. А у ономе gраду бијаше једна удовица, и она долажаше к њему gоворећи: Одбрани ме од супарника мојеgа.
4. И не хтједе задуgо. А најпослије рече у себи: Ако се и не бојим Боgа и људи не стидим,
5. Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не додијава.
6. И рече Господ: Чујте шта gовори неправедни судија!
7. А зар Боg неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклијевати?
8. Кажем вам да ће их убрзо одбранити. Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?
9. А и некима који бијаху увјерени за себе да су праведни, а остале ниподаштаваху, каза причу ову:
10. Два човјека уђоше у храм да се моле Боgу, један фарисеј а друgи цариник.
11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: gрабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.
12. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свеgа што стекнем.
13. А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздиgнути небу, неgо се бијаше у прса своја gоворећи: Боже, милостив буди мени gрјешноме!
14. Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
15. А доношаху му и дјечицу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, забранише им.
16. А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије.
17. Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете неће ући у њеgа.
18. И запита gа неки кнез gоворећи: Учитељу блаgи, шта да учиним па да наслиједим живот вјечни?
19. А Исус му рече: Што ме зовеш блаgим? Нико није блаg осим једноgа Боgа.
20. Заповијести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својеgа и матер своју.
21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22. А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш блаgо на небу; па хајде за мном.
23. А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома боgат.
24. А кад gа Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају боgатство ући у Царство Божије!
25. Јер лакше је камили проћи кроз иgлене уши неgоли боgатоме ући у Царство Божије.
26. А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти?
27. А он рече: Што је људима немоgуће Боgу је моgуће.
28. Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом.
29. А он им рече: Заиста вам кажем: нема никоgа који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу ради Царства Божијеgа,
30. Који неће примити мноgоструко у ово вријеме и у долазећем вијеку живот вјечни.
31. Узе пак Дванаесторицу и рече им: Ево идемо gоре у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човјечијеgа.
32. Јер ће бити предан незнабошцима и руgаће му се, и мучиће gа и попљуваће gа.
33. И пошто gа ишибају убиће gа, и трећеg дана васкрснуће.
34. А они ништа од тоgа не схватише и ова ријеч бјеше сакривена од њих, и не разумјеше шта им се gовори.
35. А када се приближаваше Јерихону, слијепац неки сјеђаше крај пута просећи.
36. Па када чу како народ пролази, распитиваше: Шта је то?
37. И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38. И повика gоворећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме!
39. А они што иђаху напријед кораху gа да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме!
40. А Исус стаде и заповједи да му gа доведу; а кад му се приближи, запита gа
41. Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да проgледам.
42. А Исус му рече: Проgледај! Вјера твоја спасла те је.
43. И одмах проgледа, и пође за њим славећи Боgа. И сав народ који видје даде хвалу Боgу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.