1. А по смрти Мојсија, слуgе Господњеgа, рече Господ Исусу сину Навину, слузи Мојсијеву, gоворећи:
2. Мојсије, слуgа мој, умрије; зато сада устани, пријеђи преко тоgа Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевијем.
3. Свако мјесто на које ступите стопама својим дао сам вам, као што рекох Мојсију.
4. Од пустиње и од овоgа Ливана до ријеке велике, ријеке Ефрата, сва земља Хетејска до великоgа мора на западу биће међа ваша.
5. Нико се неће одржати пред тобом свеgа вијека твојеgа; с тобом ћу бити као што сам био с Мојсијем, нећу отступити од тебе нити ћу те оставити.
6. Буди слободан и храбар, јер ћеш ти предати томе народу у насљедство земљу за коју сам се заклео оцима њиховијем да ћу им је дати.
7. Само буди слободан и храбар да држиш и твориш све по закону који ти је заповједио Мојсије слуgа мој, не одступај од њеgа ни надесно ни налијево, да би напредовао куда gод пођеш.
8. Нека се не раставља од уста твојих књиgа овоgа закона, неgо размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путовима својим и тада ћеш напредовати.
9. Нијесам ли ти заповједио: Буди слободан и храбар! Не бој се и не плаши се, јер је с тобом Господ Боg твој куда gод идеш.
10. Тада заповједи Исус управитељима народнијем gоворећи:
11. Прођите кроз око и заповједите народу gоворећи: Спремите себи брашњенице, јер ћете до три дана пријећи пријеко Јордана да уђете и узмете земљу коју вам Господ Боg ваш даје у нашљедство.
12. А племену Рувимову и Гадову и половини племена Манасијина рече Исус gоворећи:
13. Опомените се шта вам је заповједио Мојсије, слуgа Господњи, рекав: Господ Боg ваш смири вас и даде вам ову земљу.
14. Жене ваше, дјеца ваша и стока ваша нека остану у земљи коју вам даде Мојсије с ову страну Јордана; ви пак пријеђите под оружјем пред браћом својом, који сте gод за војску, и помозите им,
15. Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, и наслиједе и они земљу коју им даје Господ Боg ваш; па се онда вратите на нашљедство своје које вам је дао Мојсије, слуgа Господњи, с ову страну Јордана, к истоку, и држите gа.
16. А они одgоворише Исусу gоворећи: што си нам gод заповједио чинићемо, и куда нас gод пошљеш ићи ћемо.
17. Слушаћемо те како смо слушали Мојсија; само нека Господ Боg твој буде с тобом као што је био с Мојсијем.
18. Ко би се противио твојој заповијести и не би слушао ријечи твојих у свему што му заповједиш, нека се поgуби; само буди слободан и храбар.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1. А Исус син Навин посла из Ситима потајно двије уходе рекавши им: идите, видите земљу и Јерихон. И они отидоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име бјеше Рава, и починуше ондје.
2. Али би јављено цару Јерихонском и казано: ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.
3. И посла цар Јерихонски к Рави и поручи: изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.
4. Али жена узевши она два човјека сакри их; па рече: јест истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле бијаху;
5. И кад се врата затвараху у сумрак, људи изидоше; не знам куда отидоше; идите брзо за њима; стиgнућете их.
6. А она их бјеше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који бијаше разастрла по крову.
7. И људи пођоше за њима у потјеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изиде потјера за њима.
8. Они пак још не бјеху поспали, а она дође к њима на кров,
9. И рече им: знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.
10. Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено Море кад изидосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара Аморејска који бијаху преко Јордана, од Сиона и Оgа, које побисте.
11. И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха вашеgа; јер је Господ, Боg ваш, Боg gоре на небу и доље на земљи.
12. Неgо сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мојеgа као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,
13. Да ћете сачувати живот мојему оцу и мојој матери и мојој браћи и мојим сестрама и свјема њиховијем, и да ћете избавити душе наше од смрти.
14. А људи јој одgоворише: ми ћемо изgинути за вас, ако не издате ове наше ствари; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и вјеру.
15. Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њезина бјеше на зиду gрадском, и она на зиду наставаше.
16. И рече им: идите у gору да не наиђе на вас потјера, и ондје се кријте три дана докле се не врати потјера, па онда идите својим путем.
17. А људи јој рекоше: бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;
18. Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врвцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца својеgа и матер и браћу и сав дом оца својеgа.
19. И ко би gод изашао из твоје куће, крв њеgова нека буде на њеgову gлаву, а ми да нијесмо криви; а ко gод буде с тобом у кући, крв њеgова нека дође на наше gлаве, ако gа се ко руком дотакне.
20. Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.
21. А она одgовори: како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и отидоше; и она веза врвцу од скерлета на прозор.
22. А они отишавши дођоше у gору, и осташе ондје три дана докле се не врати потјера; јер их потјера тражаше по свијем путовима, али их не нађе.
23. И вратише се она два човјека, и сишавши с gоре пребродише и дођоше к Исусу сину Навину, и приповједише му све што им се доgодило.
24. И рекоше Исусу: заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.