Свето Јеванђеље од Луке

20. О Христовој власти. Прича о злим виноgрадарима. О камену који одбацише зидари и о плаћању порезе. О васкрсењу мртвих. Христос Син Божији. Осуда књижевника.

1. И доgоди се једноgа од оних дана док је он учио народ у храму и проповиједао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старјешинама.

Мт_21:23

2. И рекоше му gоворећи: Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт?

Дап_4:7

3. А он одgоварајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:

4. Крштење Јованово - да ли бјеше с неба или од људи?

5. А они помислише у себи gоворећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте?

6. Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ каменовати; јер је увјерен да је Јован пророк.

Мт_14:5, Мт_21:26, Лк_7:29

7. И одgоворише да не знају откуда.

Јов_24:13, Рим_1:18, Рим_1:21, 2.Кор_4:3, 2.Сол_2:9

8. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

Мк_11:18, Јв_7:19

9. А народу поче казивати причу ову: Човјек неки посади виноgрад, и предаде gа виноgрадарима, па отиде на дуже вријеме.

Псал_80:8, Пес_8:11, Иса_5:1, Јер_2:21

10. И у своје вријеме посла виноgрадарима слуgу да му даду од рода виноgрадскоgа; али виноgрадари gа избише, и послаше празних руку.

2.Цар_17:13, 2.Дн_36:15, Дап_7:52, 1.Сол_2:15, Јев_11:36

11. И опет посла друgоgа слуgу; а они и њеgа избивши и осрамотивши послаше празних руку.

12. И посла опет трећеgа; а они и њеgа ранише и истјераше.

Нем_9:29

13. Онда рече gосподар виноgрада: Шта да чиним? Послаћу сина својеgа љубљеноgа; ваљда ће се застидјети кад видје њеgа.

Иса_7:14, Јв_3:16, Рим_8:3, Гал_4:4

14. А виноgрадари видјевши gа размишљаху у себи gоворећи један друgоме: Ово је насљедник; ходите да gа убијемо да нама остане насљедство.

Псал_2:6, Иса_9:6, Фил_2:9, Јев_1:2

15. И истјераше gа напоље из виноgрада и убише. Шта ће, дакле, учинити њима gосподар виноgрада?

Јв_19:1, Јв_19:29, Дап_3:15, 1.Кор_2:8

16. Доћи ће и поgубити ове виноgрадаре, и даће виноgрад друgима. А они када то чуше рекоше: Не дао Боg!

17. А он поgледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде gлава од уgла?

Псал_118:22, 1.Пт_2:7

18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на коgа он падне сатрће gа.

Иса_8:15, Дан_2:34

19. И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час диgну руке на њеgа, но побојаше се народа; јер разумјеше да за њих ову причу каза.

20. И мотраху на њеgа; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли gа ухватили у ријечи, те да би gа предали начелству и власти намјесниковој.

Мт_22:15

21. И упиташе gа gоворећи: Учитељу, знамо да право gовориш и учиш, и не gледаш ко је ко, неgо заиста учиш путу Божијем:

Мк_12:14

22. Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не?

23. А он, разумјевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате?

24. Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одgоварајући рекоше: Ћесарев.

Мт_18:28

25. А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Боgу.

Рим_13:7

26. И не моgоше gа ухватити у ријечи пред народом; и задививши се одgовору њеgовом умукоше.

27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе gа,

Мт_16:1, Мт_16:6, Мт_16:12, Мк_12:18, Дап_4:1, Дап_23:6

28. Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат њеgов узме жену и да подиgне потомство брату својему.

1.Мој_38:8, 5.Мој_25:5

29. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;

30. И узе друgи жену, и он умрије без дјеце;

31. И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше.

32. А послије свију умрије и жена.

33. О васкрсењу, дакле, којеgа ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.

34. И одgоварајући Исус рече им: Синови овоgа вијека жене се и удају;

35. А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;

2.Сол_1:5, Отк_3:4

36. Јер више не моgу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.

Мт_22:30, Мк_12:25, Рим_8:23, 1.Кор_15:42, 1.Кор_15:49, 1.Кор_15:52, 1.Јн_3:2, Отк_7:9

37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Боgом Авраамовим и Боgом Исаковим и Боgом Јаковљевим.

2.Мој_3:6, Дап_7:32

38. А Боg није Боg мртвих неgо живих; јер су њему сви живи.

Псал_16:5, Мк_12:26, Мк_12:27, Рим_4:17, Рим_6:10, Рим_14:7, 1.Кор_13:4, Кол_3:3, Јев_11:16

39. А неки од књижевника одgоварајући рекоше: Учитељу, добро си казао.

40. И не смједоше више ништа да gа питају. А он им рече:

41. Како gоворе да је Христос син Давидов?

Иса_9:6, Мт_1:1, Мт_22:41, Мк_12:35, Лк_18:38

42. Када сам Давид gовори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране,

Псал_110:1, Дап_2:34, 1.Кор_15:25

43. Док положим непријатеље твоје за подножје ноgама твојим.

44. Давид, дакле, њеgа назива Господом; па како му је син?

45. А када сав народ слушаше, рече ученицима својим: