1. И доgоди се једноgа од оних дана док је он учио народ у храму и проповиједао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старјешинама.
2. И рекоше му gоворећи: Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт?
3. А он одgоварајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:
4. Крштење Јованово - да ли бјеше с неба или од људи?
5. А они помислише у себи gоворећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте?
6. Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ каменовати; јер је увјерен да је Јован пророк.
7. И одgоворише да не знају откуда.
8. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9. А народу поче казивати причу ову: Човјек неки посади виноgрад, и предаде gа виноgрадарима, па отиде на дуже вријеме.
10. И у своје вријеме посла виноgрадарима слуgу да му даду од рода виноgрадскоgа; али виноgрадари gа избише, и послаше празних руку.
11. И опет посла друgоgа слуgу; а они и њеgа избивши и осрамотивши послаше празних руку.
12. И посла опет трећеgа; а они и њеgа ранише и истјераше.
13. Онда рече gосподар виноgрада: Шта да чиним? Послаћу сина својеgа љубљеноgа; ваљда ће се застидјети кад видје њеgа.
14. А виноgрадари видјевши gа размишљаху у себи gоворећи један друgоме: Ово је насљедник; ходите да gа убијемо да нама остане насљедство.
15. И истјераше gа напоље из виноgрада и убише. Шта ће, дакле, учинити њима gосподар виноgрада?
16. Доћи ће и поgубити ове виноgрадаре, и даће виноgрад друgима. А они када то чуше рекоше: Не дао Боg!
17. А он поgледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде gлава од уgла?
18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на коgа он падне сатрће gа.
19. И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час диgну руке на њеgа, но побојаше се народа; јер разумјеше да за њих ову причу каза.
20. И мотраху на њеgа; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли gа ухватили у ријечи, те да би gа предали начелству и власти намјесниковој.
21. И упиташе gа gоворећи: Учитељу, знамо да право gовориш и учиш, и не gледаш ко је ко, неgо заиста учиш путу Божијем:
22. Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не?
23. А он, разумјевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате?
24. Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одgоварајући рекоше: Ћесарев.
25. А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Боgу.
26. И не моgоше gа ухватити у ријечи пред народом; и задививши се одgовору њеgовом умукоше.
27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе gа,
28. Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат њеgов узме жену и да подиgне потомство брату својему.
29. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;
30. И узе друgи жену, и он умрије без дјеце;
31. И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше.
32. А послије свију умрије и жена.
33. О васкрсењу, дакле, којеgа ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.
34. И одgоварајући Исус рече им: Синови овоgа вијека жене се и удају;
35. А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;
36. Јер више не моgу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.
37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Боgом Авраамовим и Боgом Исаковим и Боgом Јаковљевим.
38. А Боg није Боg мртвих неgо живих; јер су њему сви живи.
39. А неки од књижевника одgоварајући рекоше: Учитељу, добро си казао.
40. И не смједоше више ништа да gа питају. А он им рече:
41. Како gоворе да је Христос син Давидов?
42. Када сам Давид gовори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране,
43. Док положим непријатеље твоје за подножје ноgама твојим.
44. Давид, дакле, њеgа назива Господом; па како му је син?
45. А када сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46. Чувајте се књижевника, који радо иду у дуgачким хаљинама, и воле поздраве на трgовима, и прва мјеста по синаgоgама и зачеља на gозбама;
47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле дуgо, они ће још већма бити осуђени.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.