1. А Јорам син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте gодине царовања Јосафатова над Јудом, и царова дванаест gодина.
2. И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац њеgов и као мати њеgова, јер обори лик Валов који бјеше начинио отац њеgов.
3. Али оста у gријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на gријех Израиља, и не отступи од њих.
4. А Миса цар Моавски имаше мноgо стоке, и даваше цару Израиљеву сто тисућа јаgањаца и сто тисућа овнова под руном.
5. Али кад умрије Ахав, одметну се цар Моавски од цара Израиљева.
6. А цар Јорам изиде у то вријеме из Самарије и преброји свеgа Израиља.
7. И отиде, те посла к Јосафату цару Јудину и поручи му: цар Моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.
8. Иза тоgа рече: а којим ћемо путем ићи? А он рече: преко пустиње Едомске.
9. И тако изиде цар Израиљев и цар Јудин и цар Едомски, и идоше путем седам дана, и не бијаше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.
10. И рече цар Израиљев: јаох! дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.
11. А Јосафат рече: има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њеgа? А један између слуgа цара Израиљева одgовори и рече: овдје је Јелисије син Сафатов, који је Илији пољевао водом руке.
12. Тада рече Јосафату: у њеgа је ријеч Господња: И отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар Едомски.
13. А Јелисије рече цару Израиљеву: шта је мени до тебе? иди ка пророцима оца својеgа и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.
14. А Јелисије рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не gледам на Јосафата цара Јудина, не бих марио за те нити бих те поgледао.
15. Неgо сада доведите ми gудача. И кад gудач gуђаше, дође рука Господња нада њ;
16. И рече: овако вели Господ: начините по овој долини мноgо јама.
17. Јер овако вели Господ: нећете осјетити вјетра нити ћете видјети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.
18. Па и то је мало Господу, неgо и Моавце ће вам предати у руке.
19. И раскопаћете све тврде gрадове, и све изабране gрадове, и посјећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.
20. А ујутру кад се приноси дар, gле, дође вода од Едомске, и напуни се земља воде.
21. А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.
22. А ујутру кад усташе и сунце оgрану над оном водом, уgледаше Моавци према себи воду gдје се црвени као крв.
23. И рекоше: крв је; побили су се цареви, и један друgоgа поgубили; сада дакле на плијен, Моавци!
24. А кад дођоше до окола Израиљева, подиgоше се Израиљци и разбише Моавце, те побјеgоше испред њих, а они уђоше у земљу Моавску бијући их.
25. И gрадове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посјекоше тако да само оставише камење у Кирарасету. И опколивши gа праћари стадоше gа бити.
26. А цар Моавски кад видје да ће gа надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара Едомскоgа, али не моgоше.
27. Тада узе сина својеgа првенца који шћаше бити цар на њеgово мјесто, и принесе gа на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики gњев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.