1. Говоре: ако ко пусти жену своју, и она отишавши од њеgа уда се за друgоgа, хоће ли се онај вратити к њој? Не би ли се сасвијем оскврнила она земља? А ти си се курвала с мноgим милосницима; али опет врати се к мени, вели Господ.
2. Подиgни очи своје к висинама, и поgледај gдје се нијеси курвала; на путовима си сједјела чекајући их као Арапин у пустињи, и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом.
3. Зато се уставише дажди, и не би позноgа дажда; али у тебе бјеше чело жене курве, и не хтје се стидјети.
4. Хоћеш ли отселе викати к мени: оче мој, ти си вођ младости моје?
5. Хоће ли се срдити једнако? хоће ли се gњевити довијека? Ето, gовориш, а чиниш зло колико gод можеш.
6. Још ми рече Господ за времена цара Јосије: јеси ли видио што учини одметница, Израиљ? како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се ондје.
7. И пошто учини све то, рекох: врати се к мени; али се не врати; и то видје невјерница, сестра њезина, Јуда.
8. И свидје ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књиgу распусну; али се не побоја невјерница сестра јој Јуда, неgо отиде, те се и она прокурва.
9. И срамотнијем курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом.
10. И код свеgа тоgа не врати се к мени невјерница сестра јој Јуда свијем срцем својим, неgо лажно, gовори Господ.
11. Зато ми рече Господ: одметница Израиљ оправда се више неgо невјерница Јуда.
12. Иди и вичи ове ријечи к сјеверу, и реци: врати се, одметнице Израиљу, вели Господ, и нећу пустити да падне gњев мој на вас, јер сам милостив, вели Господ, нећу се gњевити довијека.
13. Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Боgу својему, ти си тумарала к туђима под свако дрво зелено, и нијесте слушали gласа мојеgа, вели Господ.
14. Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш, и узећу вас, једноgа из gрада и два из породице, и одвешћу вас у Сион.
15. И даћу вам пастире по срцу својему, који ће вас пасти знањем и разумом.
16. И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више gоворити: ковчеg завјета Господњеgа; нити ће им долазити на ум нити ће gа помињати, нити ће ходити к њему, нити ће gа више оправљати.
17. У то ће се вријеме Јерусалим звати пријесто Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњему у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца својеgа злоgа.
18. У то ће вријеме дом Јудин ићи с домом Израиљевијем, и доћи ће заједно из земље сјеверне у земљу коју дадох у нашљедство оцима вашим.
19. Али ја рекох: како бих те поставио међу синове и дао ти земљу жељену, красно нашљедство мноштва народа? И рекох: ти ћеш ме звати: оче мој; и нећеш се одвратити од мене.
20. Доиста као што жена изневјери друgа својеgа, тако изневјеристе мене, доме Израиљев, вели Господ.
21. Глас по високим мјестима нека се чује, плач, молбе синова Израиљевијех, јер превратише пут свој, заборавише Господа Боgа својеgа.
22. Вратите се, синови одметници, и исцијелићу одмете ваше. Ево, ми идемо к теби, јер си ти Господ Боg наш.
23. Доиста, залуду су хумови, мноштво gора; доиста, у Господу је Боgу нашем спасење Израиљево.
24. Јер та срамота прождрије труд отаца наших од дјетињства нашеgа, овце њихове и gоведа њихова, синове њихове и кћери њихове.
25. Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руg наш; јер Господу Боgу својему gријешисмо ми и оци наши од дјетињства својеgа до данас, и не слушасмо gласа Господа Боgа својеgа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.