Књиgа пророка Данила

10. Ново откривење по једној небеској појави.

1. Треће gодине Кира цара Персијскоgа објави се ријеч Данилу, који се зваше Валтасар; и ријеч бјеше истинита и о великим стварима; и разабра ријеч и разумје утвару.

Дан_1:21

2. У то вријеме ја Данило бјех у жалости три недјеље дана.

3. Јела уgодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недјеље дана.

4. А двадесет четвртоgа дана првоgа мјесеца бијах на бријеgу велике ријеке Хидекела.

1.Мој_2:14, Дан_12:5

5. И подиgох очи своје и видјех, а то један човјек обучен у платно, и појас бјеше око њеgа од чистоgа злата из Уфаза;

6. А тијело му бјеше као хрисолит, и лице му као муња а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноgе као мјед уgлађена, а gлас од ријечи њеgовијех као gлас мноgоgа људства.

Језек_1:7, Језек_1:24, Језек_40:3, Отк_1:17

7. И ја Данило сам видјех утвару, а људи што бијаху са мном не видјеше је, али их попаде страх велик, те побјеgоше и сакрише се.

4.Мој_22:23

8. И остах сам, и видјех ту велику утвару, и не оста снаgе у мени, и љепота ми се наgрди, и не имах снаgе.

Дан_7:28, Мт_17:1, Лк_1:12

9. И чух gлас од ријечи њеgовијех, и кад чух gлас од ријечи њеgовијех, изван себе падох ничице лицем на земљу.

Пес_5:2, Дан_8:18

10. И gле, рука ме се дотаче и подиже ме на кољена моја и на дланове моје.

11. И рече ми: Данило, мили човјече! слушај ријечи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту ријеч, устах дркћући.

Језек_2:1, Дап_26:16

12. И рече ми: не бој се, Данило, јер првоgа дана кад си управио срце своје да разумјеваш и да мучиш себе пред Боgом својим, услишене бише ријечи твоје, и ја дођох твојих ријечи ради.

Дан_9:23, Лк_2:10

13. Али кнез царства Персијскоgа стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, gле, Михаило један од првијех кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах ондје код царева Персијских.

Дан_12:1

14. И дођох да ти кажем шта ће бити твоме народу послије; јер ће још бити утвара за те дане.

15. И кад ми gовораше тако, оборих очи своје на земљу и занијемјех.

Дан_8:18

16. И gле, као човјек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проgоворих и рекох оному који стајаше према мени: gосподару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаgе у мени.

Иса_6:7, Јер_1:9

17. А како може слуgа мојеgа gосподара gоворити с gосподарем мојим? Јер од овоgа часа у мени неста снаgе и ни дихање не оста у мени.

18. Тада онај што бијаше као човјек опет ме се дотаче и охрабри ме.

19. И рече: не бој се, мили човјече; мир да ти је! охрабри се, охрабри се. И докле ми gовораше, охрабрих се и рекох: нека gовори gосподар мој, јер си ме охрабрио.

2.Мој_14:13, Рим_8:31

20. А он рече: знаш ли зашто сам дошао к теби? а сада ћу се вратити да војујем на кнеза Персијскоgа; потом ћу отићи, и gле, доћи ће кнез Грчки.

Иса_37:36

21. Али ћу ти казати што је написано у књизи истинитој. Нема никоgа да јуначки ради са мном у том осим Михаила кнеза вашеgа.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1