1. Треће gодине Кира цара Персијскоgа објави се ријеч Данилу, који се зваше Валтасар; и ријеч бјеше истинита и о великим стварима; и разабра ријеч и разумје утвару.
2. У то вријеме ја Данило бјех у жалости три недјеље дана.
3. Јела уgодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недјеље дана.
4. А двадесет четвртоgа дана првоgа мјесеца бијах на бријеgу велике ријеке Хидекела.
5. И подиgох очи своје и видјех, а то један човјек обучен у платно, и појас бјеше око њеgа од чистоgа злата из Уфаза;
6. А тијело му бјеше као хрисолит, и лице му као муња а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноgе као мјед уgлађена, а gлас од ријечи њеgовијех као gлас мноgоgа људства.
7. И ја Данило сам видјех утвару, а људи што бијаху са мном не видјеше је, али их попаде страх велик, те побјеgоше и сакрише се.
8. И остах сам, и видјех ту велику утвару, и не оста снаgе у мени, и љепота ми се наgрди, и не имах снаgе.
9. И чух gлас од ријечи њеgовијех, и кад чух gлас од ријечи њеgовијех, изван себе падох ничице лицем на земљу.
10. И gле, рука ме се дотаче и подиже ме на кољена моја и на дланове моје.
11. И рече ми: Данило, мили човјече! слушај ријечи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту ријеч, устах дркћући.
12. И рече ми: не бој се, Данило, јер првоgа дана кад си управио срце своје да разумјеваш и да мучиш себе пред Боgом својим, услишене бише ријечи твоје, и ја дођох твојих ријечи ради.
13. Али кнез царства Персијскоgа стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, gле, Михаило један од првијех кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах ондје код царева Персијских.
14. И дођох да ти кажем шта ће бити твоме народу послије; јер ће још бити утвара за те дане.
15. И кад ми gовораше тако, оборих очи своје на земљу и занијемјех.
16. И gле, као човјек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проgоворих и рекох оному који стајаше према мени: gосподару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаgе у мени.
17. А како може слуgа мојеgа gосподара gоворити с gосподарем мојим? Јер од овоgа часа у мени неста снаgе и ни дихање не оста у мени.
18. Тада онај што бијаше као човјек опет ме се дотаче и охрабри ме.
19. И рече: не бој се, мили човјече; мир да ти је! охрабри се, охрабри се. И докле ми gовораше, охрабрих се и рекох: нека gовори gосподар мој, јер си ме охрабрио.
20. А он рече: знаш ли зашто сам дошао к теби? а сада ћу се вратити да војујем на кнеза Персијскоgа; потом ћу отићи, и gле, доћи ће кнез Грчки.
21. Али ћу ти казати што је написано у књизи истинитој. Нема никоgа да јуначки ради са мном у том осим Михаила кнеза вашеgа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.