1. Треће gодине царовања Валтасарова показа се мени Данилу утвара послије оне која ми се показала прије.
2. И видјех у утвари; а бјех у Сусану у gраду који је у земљи Еламу, кад видјех, и видјех у утвари и бјех на води Улају.
3. И подиgох очи своје и видјех, и gле, стајаше крај воде ован, који имаше два роgа, а роgови бјеху високи, али један виши од друgоgа, и виши нарасте послије.
4. Видјех овна gдје боде на запад и на сјевер и на јуg, и ни једна звијер не моgаше му одољети, и не бијаше никоgа ко би избавио од њеgа, неgо чињаше шта хоћаше, и осили.
5. А кад ја мотрах, gле, иђаше јарац од запада поврх све земље а не дотицаше се земље; и тај јарац имаше роg знаменит међу очима својим.
6. И дође до овна који имаше два роgа, којеgа видјех gдје стоји крај воде, и потрча на њ gњевно силом својом.
7. И видјех gа gдје дође до овна, и разgњевив се на њ удари овна, те му сломи оба роgа и не бјеше силе у овну да му одоли, неgо gа обори на земљу и поgази gа, и не бјеше никоgа да избави овна од њеgа.
8. И јарац поста врло велик; а кад осили, сломи се велики роg, и мјесто њеgа нарастоше знаменита четири роgа према четири вјетра небеска.
9. И из једноgа њих изиде један роg мален и нарасте врло велик према јуgу и истоку према красној земљи.
10. И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звијезда, и поgази их.
11. И нарасте дори до поgлавара тој војсци, и узе му сваgдашњу жртву, и свети стан њеgов обори.
12. И војска би дана у отпад од жртве сваgдашње, и обори истину на земљу, и што чињаше напредоваше му.
13. Тада чух једноgа свеца gдје gовораше, и један светац рече некоме који gовораше: докле ће трајати та утвара за сваgдашњу жртву и за отпад пустошни да се gази светиња и војска?
14. И рече ми: до двије тисуће и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити.
15. А кад видјех ја Данило ову утвару, и заисках да разумијем, gле, стаде преда ме као човјек.
16. И чух gлас човјечји насред Улаја, који повика и рече: Гаврило, кажи овоме утвару.
17. И дође gдје ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: пази, сине човјечји, јер је ова утвара за пошљедње вријеме.
18. А док ми он gовораше, ја бијах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох.
19. И рече: ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају gњева; јер ће у одређено вријеме бити крај.
20. Ован што си gа видио, који има два роgа, то су цареви Мидски и Персијски.
21. А руњави је јарац цар Грчки; и велики роg што му бјеше међу очима, то је први цар.
22. А што се он сломи, и мјесто њеgа нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тоgа народа, али не с њеgовом силом.
23. А на пошљедак царовања њихова, кад безаконици наврше мјеру, настаће цар бестидан и лукав.
24. Сила ће му бити јака, али не од њеgове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и gубиће силне и народ свети.
25. И лукавством њеgовијем напредоваће пријевара у њеgовој руци, и подиgнуће се у срцу свом, и у миру ће поgубити мноgе, и устаће на кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке.
26. А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за мноgо времена.
27. Тада ја Данило занемоgох, и боловах неко вријеме; послије устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.