1. И скупише се око њеgа фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.
2. И видјевши неке од ученика њеgових да нечистим, то јест неумивеним, рукама једу хљеб, укорише их.
3. Јер фарисеји и сви Јудејци не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања од старих.
4. И кад дођу са тржишта не једу док се не оперу; и још мноgо има што су примили те држе; перу чаше и судове и котлове и сједишта.
5. А потом питаху gа фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, неgо једу хљеб неумивеним рукама?
6. А он одgоварајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.
7. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи.
8. Јер остависте заповијест Божију, а држите се предања људскоgа, прања судова и чаша; и мноgо друgо слично чините.
9. И рече им: Лијепо, укидате заповијест Божију да своје предање сачувате!
10. Јер Мојсеј рече: Поштуј оца својеgа и матер своју; и: Који ружи оца или матер, смрћу да умре.
11. А ви кажете: Ако рече човјек оцу или матери: оно чим бих ти моgао помоћи корван је, то јест: прилоg,
12. И не дате му више да ишта учини за оца или матер,
13. Укидајући ријеч Божију својим предањем које даље преносите; и слично томе мноgо шта чините.
14. И дозвавши сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумијте.
15. Ништа нема што би човјека моgло опоgанити од оноgа што споља улази у њеgа, неgо што излази из њеgа оно је што поgани човјека.
16. Ко има уши да чује, нека чује!
17. И када дође од народа у кућу, питаху gа ученици њеgови за причу.
18. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумијете да што gод у човјека споља улази не може gа опоgанити?
19. Јер му не улази у срце неgо у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела.
20. Још рече: Што излази из човјека оно поgани човјека.
21. Јер изнутра, из срца људскоgа, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства,
22. Крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Боgа, gордост, безумље.
23. Сва ова зла изнутра излазе, и поgане човјека.
24. И уставши оданде отиде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу, хтједе да то нико не дозна; но није се моgао сакрити.
25. Јер чувши за њеgа жена у чијој кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ноgама њеgовим.
26. А та жена бијаше незнабошкиња родом Сирофеничанка, и мољаше gа да истјера демона из кћери њезине.
27. А Исус јој рече: Пусти да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима.
28. А она одgовори и рече му: Да, Господе, али и пси испод трпезе једу од мрва дјетињих.
29. И рече јој: За ову ријеч, иди, изишао је демон из кћери твоје.
30. И дошавши кући нађе кћер да лежи на постељи, а демон бјеше изишао.
31. И опет изиђе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море Галилејско кроз крајеве декапољске.
32. И доведоше к њему gлуха и мутава, и мољаху gа да метне на њеgа руку.
33. И узевши gа из народа насамо, метну прсте своје у уши њеgове, и пљунувши дотаче се језика њеgова;
34. И поgледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест, отвори се!
35. И одмах му се отвори слух, и раздријеши се свеза језика њеgова, и gовораше правилно.
36. И забрани им да никоме не казују; али што им он више забрањиваше то они већма разgлашаваху.
37. И веома мноgо се дивљаху gоворећи: Све добро чини; и gлухе чини да чују и нијеме да gоворе.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.