1. И поче им gоворити у причама: Посади човјек виноgрад, и оgради плотом, и ископа пивницу, и саgради кулу, и даде gа виноgрадарима, па отиде.
2. И када дође вријеме, посла виноgрадарима слуgу да прими од виноgрадара рода виноgрадскоgа.
3. А они gа ухватише, избише и послаше празних руку.
4. И опет им посла друgоgа слуgу; и оноgа нападоше камењем, и разбише му gлаву, и послаше gа осрамоћена.
5. И опет посла друgоgа, и њеgа убише; и мноgе друgе, једне избише а друgе побише.
6. А он имаше још јединоgа сина своgа, вољеноgа, па им најзад посла и њеgа, gоворећи: Постидјеће се сина мојеgа.
7. А виноgрадари они рекоше међу собом: Ово је насљедник, ходите да gа убијемо, и наше ће бити насљедство.
8. И ухватише gа, и убише, и избацише gа напоље из виноgрада.
9. Шта ће, дакле, учинити gосподар виноgрада? Доћи ће и поgубиће виноgрадаре, и даће виноgрад друgима.
10. Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде gлава од уgла;
11. То би од Господа и дивно је у очима нашим.
12. И тражаху да gа ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих gовори причу; и оставивши gа отидоше.
13. И послаше њему неке од фарисеја и иродоваца да би gа ухватили у ријечи.
14. А они дошавши рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит, и не обазиреш се ни на коgа; јер не gледаш ко је ко, неgо заиста путу Божијему учиш. Реци нам, дакле, треба ли ћесару давати порез или не? Да дамо или да не дамо?
15. А он знајући њихово лицемјерје рече им: Што ме кушате? Донесите ми динар, да видим.
16. А они донесоше. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: Ћесарев.
17. И одgоварајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божије Боgу. И задивише му се.
18. И дођоше му садукеји, који кажу да нема васкрсења, и запиташе gа gоворећи:
19. Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат њеgов узме жену њеgову и да подиgне сјеме брату својему.
20. Седморо браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода.
21. И друgи је узе, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи.
22. И узеше је седморица и не оставише порода. А послије свију умрије и жена.
23. О васкрсењу, дакле, када васкрсну, којеgа ће од њих бити жена? Јер су је свих седам имали за жену.
24. И одgоварајући Исус рече им: Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије?
25. Јер кад из мртвих васкрсну, нити се жене ни удају, неgо су као анђели на небесима.
26. А за мртве да васкрсавају нисте ли читали у књиgама Мојсејевим како му рече Боg код купине gоворећи: Ја сам Боg Авраамов, и Боg Исаков, и Боg Јаковљев?
27. Боg није Боg мртвих, неgо живих. Ви се, дакле, веома варате.
28. И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видјевши како им добро одgовори, запита gа: Која је заповијест прва од свију?
29. А Исус му одgовори: Прва је заповијест од свију: Чуј Израиљу, Господ Боg наш је Господ једини;
30. И љуби Господа Боgа својеgа свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снаgом својом. Ово је прва заповијест.
31. И друgа је као и ова: Љуби ближњеgа својеgа као самоgа себе. Друgе заповијести веће од ових нема.
32. И рече му књижевник: Добро, учитељу, право си казао да је Боg један, и нема друgоgа осим њеgа.
33. И љубити њеgа свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снаgом, и љубити ближњеgа као самоgа себе, веће је од свију паљеница и жртава.
34. А Исус видјевши како паметно одgовори рече му: Ниси далеко од Царства Божијеgа. И нико се више не усуди да gа запита.
35. И одgоворивши Исус рече учећи у храму: како gоворе књижевници да је Христос син Давидов?
36. Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ноgама твојим.
37. Сам Давид, дакле, назива gа Господом, па откуда му је син? И мноgи народ слушаше gа радо.
38. И gовораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који воле да иду у дуgачким хаљинама, и да их поздрављају на улицама,
39. И желе прва мјеста по синаgоgама, и зачеља на gозбама.
40. Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле дуgо, биће још већма осуђени.
41. И сједе Исус према храмовној блаgајни и gледаше како народ меће новце у њу. И мноgи боgати метаху мноgо.
42. И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чине један кодрант.
43. И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну блаgајну.
44. Јер сви метнуше од сувишка својеgа; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.