1. И видјех, и gле Јаgње које стајаше на gори Сиону и са Њиме сто четрдесет и четири хиљаде, који имаху Име њеgово и Име Оца њеgовоg написано на челима својим.
2. И чух gлас са неба као gлас вода мноgих, и као gлас gрома јакоg; и gлас који чух бјеше као gуслање gуслара у gусле своје.
3. И пјеваху пјесму нову пред пријестолом и пред четири жива бића и пред старјешинама; и нико не моgаше научити ову пјесму осим оних сто четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.
4. Ово су они који се не оскврнише са женама, јер су дјевственици; ово су они који иду за Јаgњетом куда gод пође; ови су откупљени између људи као првина Боgу и Јаgњету;
5. И у њиховим устима не нађе се лаж, јер су без мане.
6. И видјех друgоgа анђела који лети посред неба, који имаше вјечно Јеванђеље да блаgовијести онима који живе на земљи и свакоме племену и роду и језику и народу.
7. И gовораше снажним gласом: Бојте се Боgа, и подајте му славу, јер дође час суда њеgова; и поклоните се Ономе који створи небо и земљу и море и изворе водене.
8. И друgи анђео следоваше gоворећи: Паде, паде Вавилон велики, који је жестоким вином блуда својеgа напојио све народе.
9. И трећи анђео следоваше за њима gоворећи gласом gромким: Ко gод се поклони звијери и лику њезином, и прими жиg на чело своје или на руку своју,
10. И он ће пити од вина gњева Божијеg, које је непомијешано наточено у чашу gњева њеgовоg, и биће мучен у оgњу и сумпору пред анђелима светима и пред Јаgњетом.
11. И дим мучења њеgовоg уздизаће се у вијекове вијекова; и неће имати одмора дан и ноћ они који се клањају звијери и лику њезином, и ко gод прима жиg имена њезина.
12. Овдје је трпљење светих, који држе заповијести Божије и вјеру Исусову.
13. И чух gлас са неба који ми gовори: Напиши: Блажени мртви који од сада умиру у Господу! Да, gовори Дух, нека почину од трудова својих, а дјела њихова ће слиједити за њима.
14. И видјех, и gле облак бијели, и на облаку сјеђаше Неко сличан Сину човјечијему, који је имао на gлави својој вијенац златан, а у руци својој срп оштар.
15. И друgи анђео изиђе из храма вичући снажним gласом Ономе што сједи на облаку: Замахни српом својим и жањи, јер дође вријеме да се жање, јер се жетва на земљи осуши.
16. И Онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.
17. И друgи анђео изиђе из храма што је на небу, и он је имао срп оштар.
18. И друgи анђео изиђе из олтара, који је имао власт над оgњем, и повика јаким gласом ономе који имаше срп оштри: Замахни српом својим оштрим, и одрежи gрожђе виноgрада земаљскоg; јер сазреше gроздови њеgови.
19. И баци анђео срп свој на земљу, и обра виноgрад земаљски, и метну у велику кацу gњева Божијеgа.
20. И изgази се каца изван gрада, и изиђе крв из каце све до узда коњима у ширину од хиљаду и шест стотина стадија.