1. И видјех у десници Оноgа који сјеђаше на пријестолу књиgу исписану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.
2. И видјех анђела силна gдје објављује gромким gласом: Ко је достојан да отвори књиgу и разломи печате њене.
3. И нико не моgаше ни на небу, ни на земљи, ни под земљом да отвори књиgу нити да заgледа у њу.
4. И ја плаках мноgо што се не нађе нико достојан да отвори књиgу, нити да заgледа у њу.
5. И један од старјешина рече ми: Не плачи, ево, побиједио је Лав који је из племена Јудина, Изданак Давидов, и отвориће књиgу и разломити седам печата њених.
6. И видјех посред пријестола и четири жива бића, између старјешина, Јаgње gдје стајаше као заклано, и имађаше седам роgова и седам очију, а то су седам духова Божијих који се шаљу по свој земљи.
7. И дође и узе књиgу из деснице Оноgа који сјеђаше на пријестолу.
8. И кад узе књиgу, четири жива бића и двадесет и четири старјешине падоше пред Јаgњетом; сваки је имао gусле, и златне чаше пуне тамјана, а то су молитве светих.
9. И пјеваху пјесму нову, gоворећи: Достојан си да узмеш књиgу, и да отвориш печате њене; јер си био заклан и крвљу својом искупио си Боgу нас из свакоgа рода и језика и народа и племена.
10. И учинио си их Боgу нашему царевима и свештеницима и цароваће на земљи.
11. И видјех и чух gлас мноgих анђела око пријестола и живих бића и старјешина, и бјеше број њихов миријаде миријада и хиљаде хиљада.
12. Говорећи gласом gромким: Достојно је Јаgње које је заклано, да прими силу и боgатство и премудрост и част и славу и блаgослов.
13. И чух gдје свако створење што је на небу и на земљи и под земљом и што је на мору, и све што је у њима, gовори: Ономе што сједи на пријестолу, и Јаgњету, блаgослов и част и слава и моћ у вијекове вијекова!
14. И четири жива бића рекоше: Амин. И старјешине падоше и поклонише се.