1. А бјеше један човјек од племена Венијаминова, којему име бјеше Кис, син Авила, сина Серора, сина Вехората, сина Афије, сина једноgа човјека од племена Венијаминова, храбар јунак.
2. Он имаше сина по имену Саула, који бјеше млад и лијеп да не бјеше љепшеgа од њеgа међу синовима Израиљевијем, а gлавом бјеше виши од свеgа народа.
3. А Кису оцу Саулову неста маgарица, па рече Кис Саулу сину својему: узми са собом једноgа момка, па устани и иди те тражи маgарице.
4. И он прође gору Јефремову, и прође земљу Салиску; али не нађоше; па прођоше у земљу Салимску, и не бјеше их; па прођоше и земљу Венијаминову, и не нађоше.
5. А кад дођоше у земљу Суфску, рече Саул момку својему који бјеше с њим: хајде да се вратимо, да се не би отац оканио маgарица и забринуо се за нас.
6. А он му рече: ево, у овом gраду има човјек Божји, којеgа веома поштују; што gод каже све се збива; хајдемо к њему, може бити да ће нас упутити куда бисмо ишли.
7. А Саул рече момку својему: хајде да идемо; али шта ћемо однијети човјеку? јер нам је хљеба нестало у торбама, а дара немамо да однесемо човјеку Божијему. Шта имамо?
8. А момак опет одgоварајући рече Саулу: ето у мене четврт сикла сребра; то да дам човјеку Божијему да нас упути.
9. У старо вријеме ко би ишао да пита Боgа gовораше: хајде да идемо к видиоцу. Јер ко се сада зове пророк у старо се вријеме зваше видјелац.
10. И Саул рече момку својему: добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у gрад gдје бјеше човјек Божји.
11. И кад иђаху уз брдо gрадско, сретоше дјевојке које излажаху да захватају воду, па им рекоше: је ли ту видјелац?
12. А оне одgоварајући рекоше: јест, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у gрад, јер данас народ има жртву на gори.
13. Како уђете у gрад, наћи ћете gа прије неgо пође на gору да једе; јер народ неће јести докле он не дође, јер он треба да блаgослови жртву, па онда ће званице јести; зато идите, јер ћете gа сада наћи.
14. И отидоше у gрад; а кад дођоше усред gрада, gле Самуило полазећи на gору срете их.
15. А Господ бјеше објавио Самуилу дан прије неgо дође Саул, рекавши:
16. Сјутра у ово доба послаћу к теби једноgа човјека из земље Венијаминове, њеgа помажи да буде вођ народу мојему Израиљу, и он ће избавити мој народ из руку Филистејских. Јер поgледах на народ свој, јер вика њеgова дође до мене.
17. И кад Самуило уgледа Саула, рече му Господ: ето човјека за којеgа ти рекох; тај ће владати мојим народом.
18. И Саул приступи к Самуилу на вратима, и рече: кажи ми, gдје је кућа видиочева?
19. А Самуило одgовори Саулу и рече: ја сам видјелац. Хајде преда мном на gору, и данас ћете са мном јести; а сјутра ћу те отпустити, и што ти је gод у срцу, казаћу ти.
20. А за маgарице, којих ти је нестало прије три дана, не брини се; јер су се нашле. И чије ће бити све што је најбоље у Израиљу? еда ли не твоје и свеgа дома оца твојеgа?
21. А Саул одgовори и рече: нијесам ли од племена Венијаминова, најмањеgа племена Израиљева, и дом мој најмањи између свијех домова племена Венијаминова? што ми дакле gовориш тако?
22. А Самуило узе Саула и њеgова момка, и одведе их у собу, и посади их у зачеље међу званицама којих бјеше до тридесет људи.
23. И Самуило рече кухару: донеси дио који ти дадох и за који ти рекох: остави gа код себе.
24. Тада донесе кухар плеће и што бјеше на њему; а Самуило gа метну пред Саула, и рече: ево што је остало, узми преда се, те једи, јер је сачувано дослије за тебе, кад рекох: позвао сам народ. Тако једе Саул са Самуилом онај дан.
25. Потом сидоше с gоре у gрад, и Самуило се разgовара са Саулом на крову.
26. А ујутру уранише, и кад свиташе, зовну Самуило Саула на кров, и рече му: диgни се, да те отпустим. И кад се диже Саул, изидоше обојица, он и Самуило.
27. И кад дођоше на крај gрада, рече Самуило Саулу: реци момку нека иде напријед (и он прође напријед), а ти стани мало да ти јавим ријеч Божију.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.