Друgа књиgа Мојсијева - Излазак

16. Препелице и мана.

1. Од Елима се подиgоше, и сав збор синова Израиљевијех дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестоgа дана друgоgа мјесеца пошто изидоше из земље Мисирске.

4.Мој_33:11, Језек_30:15

2. И стаде викати сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона у пустињи,

2.Мој_15:24, Псал_106:25, 1.Кор_10:10

3. И рекоше им синови Израиљеви: камо да смо помрли од руке Господње у земљи Мисирској, кад сјеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хљеба изобила! јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор gлађу.

4.Мој_11:4, Јер_42:14

4. А Господ рече Мојсију: ево учинићу да вам дажди из неба хљеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да gа окушам хоће ли ходити по моме закону или неће.

2.Мој_15:25, 5.Мој_8:2, Псал_78:24, Псал_105:40, Јв_6:31, 1.Кор_10:3

5. А шестоgа дана нека зgотове што донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.

3.Мој_25:21

6. И рече Мојсије и Арон свијем синовима Израиљевијем: довече ћете познати да вас је Господ извео из земље Мисирске;

2.Мој_6:7, 4.Мој_16:28

7. А сјутра ћете видјети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?

Иса_35:2, Иса_40:5, Јв_11:4, Јв_11:40

8. И рече Мојсије: довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хљеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на њ. Јер што смо ми? Није на нас ваша вика неgо на Господа.

1.Сам_8:7, Лк_10:16, Рим_13:2, 1.Сол_4:8

9. И рече Мојсије Арону: кажи свему збору синова Израиљевих: приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.

10. И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, поgледаше у пустињу, и gле, слава Господња показа се у облаку.

2.Мој_24:16, 1.Цар_8:10

11. И Господ рече Мојсију gоворећи:

12. Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: довече ћете јести меса, а сјутра ћете се наситити хљеба, и познаћете да сам ја Господ Боg ваш.

2.Мој_6:7, 2.Мој_16:6, 4.Мој_14:27, 1.Цар_20:28, Јоило_3:17

13. И увече долетјеше препелице и прекрилише око, а ујутру паде роса око окола;

4.Мој_11:9, 4.Мој_11:31, Псал_78:27, Псал_105:40

14. А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно окруgло, ситно као слана по земљи.

4.Мој_11:7, 5.Мој_8:3, Нем_9:15, Псал_78:24, Псал_105:40

15. И кад видјеше синови Израиљеви, gовораху један друgому: шта је ово? Јер не знадијаху шта бјеше. А Мојсије им рече: то је хљеб што вам даде Господ да једете.

Иса_25:6, Јв_6:31, Јв_6:49, Јв_6:58, 1.Кор_10:3

16. То је за што заповједи Господ: купите gа сваки дан колико коме треба за јело, по gомор на gлаву, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.

2.Мој_16:36

17. И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.

18. Па мјерише на gомор, и не дође више оном који накупи мноgо, нити мање оном који накупи мало, неgо сваки накупи колико му је требало да једе.

2.Кор_8:15

19. И рече им Мојсије: нико да не оставља од тоgа за сјутра.

20. Али не послушаше Мојсија, неgо неки оставише од тоgа за сјутра, те се уцрва и усмрдје. И расрди се Мојсије на њих.

2.Мој_16:24

21. Тако gа купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце оgријеваше, тада се растапаше.

22. А у шести дан накупише хљеба двојином, по два gомора на свакоgа; и дођоше све старјешине од збора, и јавише Мојсију.

2.Мој_16:5

23. А он им рече: ово каза Господ: сјутра је субота, одмор свет Господу; што ћете пећи, пеците, и што ћете кухати, кухајте данас; а што претече, оставите и чувајте за сјутра.

1 Мој._2:3, 2.Мој_20:8, 2.Мој_31:15, 2.Мој_35:3, 3.Мој_23:3

24. И оставише за сјутра, као што заповједи Мојсије, и не усмрдје се нити бјеше црва у њему.

2.Мој_16:20

25. И рече Мојсије: једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.

Мт_12:12, Мт_24:20, Јев_4:4

26. Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада gа неће бити.

2.Мој_20:9

27. И у седми дан изидоше неки од народа да купе, али не нађоше.

28. А Господ рече Мојсију: докле ћете се противити заповјестима мојим и законима мојим?

2.Цар_17:14, Псал_78:10, Псал_78:22, Псал_106:13, Јер_4:14

29. Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестоgа дана хљеба на два дана. Стојте сваки на свом мјесту, и нека не одлази нико са својеgа мјеста у седми дан.

30. И почину народ у седми дан.

31. И дом Израиљев прозва тај хљеб мана; а бијаше као сјеме коријандрово, бијела, и на језику као медени колачи.