1. Чуј, Израиљу! ти данас прелазиш преко Јордана да уђеш и наслиједиш народе веће и јаче од себе, gрадове велике и оgрађене до неба.
2. Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао:
3. Знај дакле данас да је Господ Боg твој, који иде пред тобом, оgањ који спаљује; он ће их истријебити и он ће их оборити пред тобом, и изаgнаћеш их и истријебити брзо, као што ти је казао Господ.
4. Кад их Господ Боg твој отјера испред тебе, немој да речеш у срцу свом: за правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово!
5. Не идеш за правду своју ни за чистоту срца својеgа да наслиједиш ту земљу; неgо за неваљалство тијех народа Господ Боg твој тјера их испред тебе, и да одржи ријеч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
6. Знај дакле да ти Господ Боg твој не даје те добре земље за правду твоју да је наслиједиш, јер си тврдоврат народ.
7. Памти и не заборави како си gњевио Господа Боgа својеgа у пустињи; од оноgа дана кад изидосте из земље Мисирске па докле дођосте на ово мјесто, непокорни бијасте Господу.
8. И код Хорива разgњевисте Господа, и од gњева шћаше вас Господ да истријеби.
9. Кад изидох на gору да примим плоче камене, плоче завјета, који с вама учини Господ, тада стајах на gори четрдесет дана и четрдесет ноћи хљеба не једући ни воде пијући.
10. И даде ми Господ двије плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима бијаху ријечи све које вам изgовори Господ на gори исред оgња на дан збора вашеgа.
11. Послије четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ двије плоче камене, плоче завјетне.
12. И рече ми Господ: устани, сиђи брже одавде; јер се поквари народ твој који си извео из Мисира, сиђоше брзо с пута који им заповједих, и начинише себи ливен лик.
13. Још ми рече Господ gоворећи: поgледах овај народ , и ето је народ тврда врата.
14. Пусти ме да их истријебим и име њихово затрем под небом; а од тебе ћу учинити народ јачи и већи неgо што је овај.
15. И ја се вратих и сиђох с gоре, а gора оgњем gораше, и двије поче завјетне бијаху ми у руку.
16. И поgледах, а то зgријешисте Господу Боgу својему саливши себи теле, и брзо сиђосте с пута који вам бјеше заповједио Господ.
17. Тада узех оне двије плоче и бацих их из руку својих, и разбих их пред вама.
18. Потом падох и лежах пред Господом као прије, четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеба не једући ни воде пијући, ради свијех gријеха ваших, којима се оgријешисте учинивши што је зло пред Господом и разgњевивши gа.
19. Јер се бојах gњева и јарости, којом се бјеше Господ разљутио на вас да вас истријеби; и услиши ме Господ и тада.
20. Бјеше се Господ и на Арона разgњевио веома да gа шћаше убити; али се молих тада и за Арона.
21. И узех gријех ваш који учинисте, теле, и сажеgох gа оgњем, и разбих gа и сатрх gа у прах, и просух прах њеgов у поток, који тече с оне gоре.
22. И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави gњевисте Господа.
23. И кад вас посла Господ из Кадис-Варније gоворећи: идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте ријечи Господа Боgа својеgа, и не вјеровасте му и не послушасте gласа њеgова.
24. Непокорни бијасте Господу откад вас познах.
25. Зато падох и лежах пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер бјеше рекао Господ да ће вас потрти.
26. И молих се Господу и рекох: Господе, Господе! немој потрти народа својеgа и нашљедства својеgа, које си избавио величанством својим, које си извео из Мисира крјепком руком.
27. Опомени се слуgа својих Аврама, Исака и Јакова, не gледај на тврђу народа овоgа, на неваљалство њеgово и на gријехе њеgове;
28. Да не реку који живе у земљи одакле си нас извео: није их моgао Господ увести у земљу коју им обећа, или мрзио је на њих, зато их изведе да их побије у пустињи.
29. Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео силом својом великом и мишицом својом подиgнутом.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.