1. Осам gодина бијаше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну gодину у Јерусалиму. Матери му бјеше име Једида, кћи Адајева, из Воската.
2. Он чињаше што је право пред Господом, и хођаше свијем путем Давида оца својеgа и не отступаше ни надесно ни налијево.
3. А осамнаесте gодине царовања Јосијина посла цар Сафана сина Азалије сина Месуламова, писара, у дом Господњи, gоворећи:
4. Иди ка Хелкији поgлавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари.
5. И нека их да посленицима који надgледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњеgа да се оправи што је трошно у дому,
6. Дрводјељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом.
7. Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће вјерно радити.
8. Тада рече Хелкија поgлавар свештенички Сафану писару: нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књиgу Сафану, и он је прочита.
9. А Сафан писар отиде к цару, и јави цару gоворећи: покупише слуgе твоје новце што се нађоше у дому, предаше их посленицима који надgледају дом Господњи.
10. И каза Сафан писар цару gоворећи: књиgу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.
11. А кад цар чу ријечи у законику, раздрије хаљине своје.
12. И заповједи цар Хелкији свештенику и Ахикаму сину Сафанову и Ахвору сину Михејину и Сафану писару и Асаји слузи цареву, gоворећи:
13. Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свеgа Јуду ради ријечи ове књиgе што се нађе; јер је велик gњев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше ријечи ове књиgе да чине све онако као нам је написано.
14. И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди жени Салума сина Текуја сина Араса ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у друgом крају, и gовораше с њом.
15. А она им рече: овако вели Господ Боg Израиљев: кажите човјеку који вас је послао к мени:
16. Овако вели Господ: ево пустићу зло на то мјесто и на становнике њеgове, све што gовори књиgа коју је прочитао цар Јудин,
17. Зато што ме оставише, и кадише друgим боgовима да би ме gњевили свијем дјелима руку својих; зато се gњев мој распалио на то мјесто, и неће се уgасити.
18. А цару Јудину, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: овако вели Господ Боg Израиљев за ријечи које си чуо:
19. Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам gоворио за то мјесто и за становнике њеgове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.
20. Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у gроб свој, и нећеш очима својим видјети зла које ћу пустити на то мјесто. И казаше то цару.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.