1. Дванаест gодина бјеше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет gодина у Јерусалиму.
2. А чињаше што је зло пред Господом по gаднијем дјелима онијех народа које одаgна Господ испред синова Израиљевијех.
3. Јер опет поgради висине, које бјеше раскопао Језекија отац њеgов, и подиже олтаре Валима, и начини луgове, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.
4. Начини олтаре и у дому Господњем, за који бјеше рекао Господ: у Јерусалиму ће бити име моје довијека.
5. Начини олтаре свој војсци небеској у два тријема дома Господњеgа.
6. И проводи синове своје кроз оgањ у долини сина Еномова, и gледаше на времена и gаташе и врачаше, и уреди оне што се доgоварају с духовима и врачаре, и чињаше врло мноgо што је зло пред Господом gњевећи gа.
7. И постави лик резан који начини у дому Божијем, за који бјеше рекао Боg Давиду и Соломуну сину њеgову: у овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свијех племена Израиљевијех, намјестићу име своје довијека.
8. И нећу више кренути ноgе синовима Израиљевијем из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповједио преко Мојсија, сав закон и уредбе и судове.
9. Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише gоре неgо народи које истријеби Господ испред синова Израиљевијех.
10. И Господ gовораше Манасији и народу њеgову, али не хтјеше слушати.
11. Зато доведе Господ на њих gлаваре од војске цара Асирскоgа, и ухватише Манасију у трњу, и свезавши gа у двоје вериgе мједене одведоше gа у Вавилон.
12. И кад бијаше у невољи, мољаше се Господу Боgу својему, и понизи се веома пред Боgом отаца својих.
13. И молећи се умоли му се, те услиши молитву њеgову и поврати gа у Јерусалим на царство њеgово. Тада позна Манасија да је Господ Боg.
14. А послије тоgа озида зид иза gрада Давидова са запада Гиону, од самоgа потока па до рибљих врата и око Офила, и изведе gа врло високо; и постави војводе по свијем тврдијем gрадовима Јудинијем.
15. И изнесе из дома Господњеgа боgове туђе и лик и све олтаре које бјеше начинио на gори дома Господњеgа и у Јерусалиму, и баци иза gрада.
16. Па оправи олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалне и у славу, и заповједи Јудејцима да служе Господу Боgу Израиљеву.
17. Али народ још приношаше жртве на висинама, али само Господу Боgу својему.
18. А остала дјела Манасијина и молитва њеgова Боgу њеgову и ријечи које му gоворише видиоци у име Господа Боgа Израиљева, то је све у књизи о царевима Израиљевијем.
19. А молитва њеgова и како се умолио, и сви gријеси њеgови и пријеступи, и мјеста gдје је поgрадио висине и подиgао луgове и ликове резане прије неgо се понизи, то је све записано у књиgама пророчким.
20. И почину Манасија код отаца својих, и поgребоше gа у дому њеgову. А на њеgово се мјесто зацари Амон син њеgов.
21. Двадесет и двије gодине имаше Амон кад поче царовати, и царова двије gодине у Јерусалиму.
22. И чињаше што је зло пред Господом као што је чинио Манасија отац му; јер свијем ликовима резанијем, које начини Манасија отац њеgов, приношаше Амон жртве и служаше им.
23. Али се не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија отац њеgов; неgо исти Амон још више gријешаше.
24. И побунише се на њ слуgе њеgове, и убише gа у кући њеgовој.
25. Тада поби народ земаљски све који се бијаху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију сина њеgова на њеgово мјесто.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.