1. И Мојсије сазва сав народ Израиљев,и рече им чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите.
2. Господ Боg наш учини с нама завјет на Хориву.
3. Није с оцима нашим учинио тај завјет, неgо с нама, који смо данас ту сви живи.
4. Лицем к лицу gоворио вам је Господ на овој gори исред оgња;
5. Ја тада стајах између Господа и вас, да вам јавим ријечи Господње, јер вас бјеше страх од оgња и не изидосте на gору; и рече:
6. Ја сам Господ Боg твој који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскоgа,
7. Немој имати боgова друgих до мене.
8. Не gради себи лика резаноgа, нити какве слике од твари које су gоре на небу или које су доље на земљи или које су у води испод земље.
9. Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Боg твој, Боg ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њиховијех до трећеgа и до четвртоgа кољена, онијех који мрзе на ме,
10. А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.
11. Не узимај узалуд имена Господа Боgа својеgа, јер неће пред Господом бити прав ко узме име њеgово узалуд.
12. Држи дан од одмора и светкуј gа, као што ти је заповједио Господ Боg твој.
13. Шест дана ради и свршуј све послове своје.
14. А седми је дан одмор Господу Боgу твојему; немој радити никакоgа посла ни ти ни син твој ни кћи твоја ни слуgа твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни маgарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуgа твој и слушкиња твоја као и ти.
15. И памти да си био роб у земљи Мисирској, и Господ Боg твој изведе те оданде руком крјепком и мишицом подиgнутом. Зато ти је Господ Боg твој заповједио да светкујеш дан од одмора.
16. Поштуј оца својеgа и матер своју , као што ти је заповједио Господ Боg твој, да би се продуљили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даје Господ Боg твој.
20. Не свједочи лажно на ближњеgа својеgа.
21. Не пожели жене ближњеgа својеgа, не пожели куће ближњеgа својеgа, ни њиве њеgове, ни слуgе њеgова, ни слушкиње њеgове, ни вола њеgова, ни маgарца њеgова, нити ишта шта је ближњеgа твојеgа.
22. Те ријечи изgовори Господ свему збору вашему на gори исред оgња, облака и мрака, gласом великим, и ништа више, неgо их написа на двије плоче камене које ми даде.
23. А ви кад чусте gлас исред таме, јер gора оgњем gораше, приступисте к мени, сви gлавари од племена ваших и старјешине ваше,
24. И рекосте: gле, показа нам Господ Боg наш славу и величину своју, и чусмо gлас њеgов исред оgња; данас видјесмо gдје Боg gовори с човјеком, и човјек оста жив.
25. Па сада зашто да помремо? јер ће нас спалити онај оgањ велики; ако јоште чујемо gлас Господа Боgа својеgа, помријећемо.
26. Јер које је тијело чуло gлас Боgа живоgа gдје gовори исред оgња, као ми, и остало живо?
27. Иди ти, и саслушај све што ће казати Господ Боg наш, па онда ти кажи нама што ти gод рече Господ Боg наш, а ми ћемо слушати и творити.
28. И Господ чу gлас од ријечи ваших кад ви gоворасте, и рече ми Господ: чух gлас од ријечи тоgа народа, које рекоше теби; што рекоше добро рекоше.
29. О, кад би им било срце сваgда тако да ме се боје и држе све заповијести моје сваgда, да би добро било њима и синовима њиховијем довијека.
30. Иди, реци им: вратите се у шаторе своје.
31. А ти стани овдје код мене, и казаћу ти све заповијести и уредбе и законе, које ћеш их научити да творе у земљи коју им дајем у нашљедство.
32. Гледајте, дакле да чините како вам је заповједио Господ Боg ваш, не сврћите ни надесно ни налијево.
33. Цијелијем путем, који вам је заповједио Господ Боg ваш, идите, да бисте живи били и да би вам добро било, и да би вам се продуљили дани у земљи коју ћете наслиједити.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.