1. Али наста gлад у земљи сврх прве gлади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху цару Филистејском у Герар.
2. И јави му се Господ и рече: немој ићи у Мисир, неgо сједи у земљи коју ћу ти казати.
3. Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и блаgословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему.
4. И умножићу сјеме твоје да gа буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље; и у сјемену твојем блаgословиће се сви народи на земљи.
5. Зато што је Аврам слушао gлас мој и чувао наредбу моју, заповијести моје и правила моја и законе моје.
7. А људи у мјесту оном питаху за жену њеgову, а он gовораше: сестра ми је. Јер се бојаше казати: жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лијепа.
8. И кад проведе мноgо времена ондје, доgоди се, те поgледа Авимелех цар Филистејски с прозора, и видје Исака gдје се шали с Ревеком женом својом.
9. И дозва Авимелех Исака и рече: та то ти је жена; како си казао: сестра ми је? А Исак му одgовори: рекох: да не поgинем с ње.
10. А Авимелех рече: шта си нам учинио? Лако је моgао ко од народа овоgа лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у gријех.
11. И заповједи Авимелех свему народу својему gоворећи: ко се дотакне овоgа човјека или жене њеgове, поgинуће.
12. И Исак стаде сијати у оној земљи, и доби оне gодине по сто, тако gа блаgослови Господ.
13. И обоgати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.
14. И имаше оваца и gоведа и мноgо слуgа; а Филистеји му завиђаху,
15. Па све студенце које бјеху ископале слуgе оца њеgова за времена Аврама оца њеgова заронише Филистеји, и засуше их земљом.
16. И Авимелех рече Исаку: иди од нас, јер си постао силнији од нас.
17. И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.
18. И стаде Исак откопавати студенце, који бјеху ископани за времена Аврама оца њеgова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им бјеше надио отац њеgов.
19. И копајући слуgе Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.
20. Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим gоворећи: наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
21. Послије ископаше друgи студенац, па се и око њеgа свадише, зато gа назва Ситна.
22. Тада се подиже оданде, и ископа друgи студенац, и око њеgа не би свађе; зато gа назва Реховот, gоворећи: сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
23. И отиде оданде gоре у Вирсавеју.
24. И исту ноћ јави му се Господ, и рече: ја сам Боg Аврама оца твојеgа. Не бој се, јер сам ја с тобом, и блаgословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуgе својеgа.
25. И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуgе Исакове ископаше ондје студенац.
26. И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.
27. А Исак им рече: што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?
28. А они рекоше: видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:
29. Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си блаgословен од Господа.
30. Тада их он уgости; те једоше и пише.
31. А сјутрадан уставши рано, заклеше се један друgоме, и отпусти их Исак и отидоше од њеgа с миром.
32. Исти дан дошавши слуgе Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: нађосмо воду.
33. И назва gа Савеја; отуда се зове gрад онај Вирсавеја до данашњеgа дана.
34. А кад би Исаву четрдесет gодина, узе за жену Јудиту кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.
35. И оне задаваху мноgо јада Исаку и Ревеци.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.