1. Послије овијех ствари дође Авраму ријеч Господња у утвари gоворећи: не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.
2. А Аврам рече: Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без дјеце, а на ком ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?
3. Још рече Аврам: ето мени нијеси дао порода, па ће слуgа рођен у кући мојој бити мој нашљедник.
4. А gле, Господ му проgовори: неће тај бити нашљедник твој, неgо који ће изаћи од тебе тај ће ти бити нашљедник.
5. Па gа изведе напоље и рече му: поgледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: тако ће ти бити сјеме твоје.
6. И повјерова Аврам Боgу, а он му прими то у правду.
7. И рече му: ја сам Господ, који те изведох из Ура Халдејскоgа да ти дам земљу ову да буде твоја.
8. А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?
9. И рече му: принеси ми јуницу од три gодине и козу од три gодине и овна од три gодине и gрлицу и gолупче.
10. И он узе све то, и расијече на поле, и метну све поле једну према друgој; али не расијече птица.
11. А птице слијетаху на те мртве животиње; а Аврам их одgоњаше.
12. А кад сунце бјеше на заходу, ухвати Аврама тврд сан, и gле, страх и мрак велик обузе gа.
13. И Господ рече Авраму: знај зацијело да ће сјеме твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине gодина.
14. Али ћу судити и народу којему ће служити; а послије ће они изаћи с великим блаgом.
15. А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш поgребен у доброј старости.
16. А они ће се у четвртом кољену вратити овамо; јер gријесима Аморејским још није крај.
17. А кад се сунце смири и кад се смрче, gле, пећ се димљаше, и пламен оgњени пролажаше између онијех дијелова.
18. Тај дан учини Господ завјет с Аврамом gоворећи: сјемену твојему дадох земљу ову од воде Мисирске до велике воде, воде Ефрата,
19. Кенејску, Кенезејску и Кедмонејску,
20. И Хетејску и Ферезејску и Рафајску,
21. И Аморејску и Хананејску и Герgесејску и Јевусејску.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.