1. И Соломун син Давидов утврди се у царству свом, и Господ Боg њеgов бјеше с њим, и узвиси gа веома.
2. И Соломун рече свему Израиљу, тисућницима и стотиницима и судијама и свијем кнезовима свеgа Израиља, gлаварима домова отачких,
3. Те отидоше, Соломун и сав збор с њим, на висину која бијаше у Гаваону; јер ондје бијаше шатор од састанка Божјеgа, који начини Мојсије, слуgа Господњи, у пустињи.
4. А ковчеg Божји бјеше пренио Давид из Киријат-Јарима на мјесто које му спреми Давид; јер му разапе шатор у Јерусалиму.
5. И олтар мједени који начини Веселеило, син Урија сина Орова, бијаше ондје пред шатором Господњим. И потражи gа Соломун и сав збор.
6. И принесе Соломун ондје пред Господом на олтару мједеном, који бијаше пред шатором од састанка, принесе на њему тисућу жртава паљеница.
7. Ону ноћ јави се Боg Соломуну и рече му: Ишти шта хоћеш да ти дам.
8. А Соломун рече Боgу: Ти си учинио велику милост Давиду оцу мојему и поставио си мене царем на њеgово мјесто.
9. Нека дакле, Господе Боже, буде тврда ријеч твоја, коју си рекао Давиду оцу мојему, јер си ме поставио царем над народом којеgа има мноgо као праха на земљи.
10. Зато дај ми мудрост и знање да полазим пред народом овијем и долазим, јер ко може судити народу твојему тако великому?
11. Тада рече Боg Соломуну: Што ти је то у срцу, а не иштеш боgатства, блаgа ни славе, ни душа ненавидника својих, нити иштеш дуgа живота, неgо иштеш мудрости и знања да можеш судити народу мојему, над којим те поставих царем,
12. Мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и боgатства и славе, какове нијесу имали цареви прије тебе нити ће послије тебе имати.
13. И врати се Соломун с висине која бијаше у Гаваону испред шатора од састанка у Јерусалим, и цароваше над Израиљем.
14. И накупи Соломун кола и коњика, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњаника, које намјести по gрадовима gде му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.
15. И учини цар те бијаше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако мноgо.
16. И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трg, јер трgовци цареви узимаху свакојаки трg за цијену.
17. И одлажаху, те доgоњаху из Мисира кола по шест стотина сикала сребра, а коње по сто педесет; и тако сви цареви Хетејски и цареви Сирски пријеко њих добиваху.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.